Купци највише поверења имају у домаће млеко, а најмање у козметику

Цена, бренд и навика – у том труглу је одлука шта ћемо ставити у корпу. Тако се, између осталог, решава и дилема, домаћи или страни производ.

Осим млека које је домаћи производ број један, купци воле и нашу воду, чајеве и кафу. Затим кондиторске производе, месо, алкохол.

"У другим крајевима света у прва три производа нису ни вода ни кафа, али јесте нпр. чипс. Разлог је, што је рецимо, мени лично укус кафе у Србији јак за разлику од Русије, одакле долазим. Локални произвођачи то знају, глобални морају да се прилагођавају тржишту и да угоде укусу потрошача", каже Андреј Двојченков, генерални директор "Нилсен Адриатиксa".

Овдашњем укусу светски произвођачи угађају када је реч о козметици и кућној хемији. Зато тек 15 одсто испитаника бира производе из локалних фабрика.

"Врло тешко можемо да се такмичимо заиста са глобалним робним маркама. Да бисте заиста и позиционирали неки бренд, уопште, да би нешто постало бренд, поред квалитета оно мора да има и добру рекламу односно маркетиншку кампању, а то наши произвођачи не могу да имају јер опсервиврају углавном уже тржишне хориозонте", каже Саша Ђоговић, економиста.

Пре рекламе, за почетак би била довољна и ознака "Произведено у Србији". Истраживања показују да би се три четвртине потрошача определило за домаћи производ, ако би на њему то и писало.

"Битно је да се роба производи у Србији, да се запошљавају наши радници, да новац иде у наш буџет. Ко је власник фирме то је најмање битно јер најмањи део новца од цене производа у рафу уствари иде за профит власника фирме", каже Милан Ристић из удружења "Моја Србија".

Фаворизовање домаћих производа не допуштају савремена економска правила. Ипак, у свим државама постоје кампање које им дају ветар у леђа. У региону у томе предњачи Хрватска.