Фабрици: Реформе морају да се наставе и да воде Србију даље и напред

Илуструјући остварени напредак цифрама, које су, према његовим речима, све боље, Сем Фабрици је рекао да се извоз Србије у ЕУ у протеклих седам година готово утростручио са 3,2 милијарде евра на 8,8 милијарди евра у прошлој години.

Компаније из држава чланица ЕУ у Србији већ запошљавају 200.000 грађана, а ЕУ је од почетка покретања процеса преговора, путем грантова, улила у Србију око три милијарде евра у протеклих 15 година, наведено је на конференцији "Инвестирање у европску будућност Западног Балкана".

"Моја порука је – имамо политичку динамику, имамо временски оквир, што ће бити повезано са процесом кредибилних реформи у региону Западног Балкана. Када је реч о Србији, цифре су све боље, али моја порука је да не треба бити пасиван и да реформе морају да се наставе и да воде Србију даље и напред", истакао је Фабрици".

Најавио је да ће Србија ускоро отворити нова поглавља у процесу приступања ЕУ и указао на потребу реформисања државне управе, што је Србија покренула, као и на значај реформи које се односе на владавину права, јер је то "изузетно комплексна област о којој би Србија требало да крене да преговара, а не да је остави за крај".

"Србија не треба да спроводи реформе због ЕУ, већ због интереса грађана, како би се побољшао живот људи", навео је Фабрици, додајући да реформе захтевају ангажовање свих чинилаца у друштву.

У фебруару ће, како је најавио, бити објављена стратегија за Западни Балкан.

Председница Економско-пословног форума Европског покрета у Србији Гордана Лазаревић је истакла да су пред регионом Западног Балкана тренутно три кључна питања – европска будућност Западног Балкана, изградња саобраћајне инфраструктуре и заштита животне средине.

Европска будућност региона је, како каже, сада све извеснија, али је пред Западним Балканом и даље пуно посла и задатак решавања мноштва билатералних питања. 

Наводи да су питања заштите животне средине и изградње саобраћајне инфаструктуре такође изузетно важна, јер када "направите инфраструктуру инвеститори имају начин да дођу у регион и да виде да постоје потенцијали које могу да искористе".

"Земље Западног Балкана су мале, немају излаз на море, због чега је неопходно да имају јаку инфраструктуру која је, опет, скупа. Наш привредни раст, ма колико год изгледао велики, само је трећина БДП-а ЕУ", предочила је Лазаревићева.

Додаје и да данас имамо и владу и опозицију које су за ЕУ, али је, с друге стране, расположење грађана све мање према ЕУ, због чега се организације цивилног друштва морају активирати како би повећале видљивост ЕУ.

Шеф сектора за корпоративну одговорност и цивилно друштво Европске инвестиционе банке Хакан Луциус подсетио је да је та институција одобрила 6,4 милијарде евра кредита региону Западног Балкана од 2006. године, а та средства, како је навео, треба да помогну "да наши животи буду бољи".

Конференцију су организовали Европски покрет у Србији и Међународни европски покрет уз подршку Европске инвестиционе банке.