Како уз помоћ државе до јефтинијих станова

Војнограђевинска дирекција некада је градила десетине хиљада станова годишње. Велики број официра се и одлучио за војну професију због сигурног крова над главом. Данас више од 10.000 припадника војске нема стан, а зграда Војнограђевинске дирекције која је неколико стотина метара удаљена од Владе, више од деценију је празна и пропада.

Истовремено, војска располаже локацијама и имовином коју не користи и која би могла да се искористи за решавање стамбеног питања. Искуство из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века могло би и данас да се примени у јефтинијој масовној станоградњи.

"Имали сте фабрике станова које су омогућавале да буде јефтина и масовна стамбена изградња. Мислим да би сад реално цена овог момента према садашњим ценама рада, мало је рад скочио јер нема мајстора, испод 410 или 415 евра била неисплатива да се ради. Локалне самоуправе морају да се одрекну дела колача, не може да се дивља са ценама прикључака, комуналија, земљишта него мора да се сведе на неки минимум", наводи Горан Родић из Грађевинско-индустријске коморе Србије.

Неке општине већ нуде локације.

"Општина Обреновац данас је прва општина која је дала конкретне планове и уступила одређено земљиште на којем ће моћи да се гради преко 2.000 квадрата стамбеног простора за све припаднике сектора безбедности", истиче Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова.

Последњи велики пројекат државне станоградње је насеље Степа Степановић са 4.500 станова, где је војска добила трећину станова за уступљену локацију. Иако првобитно најављен као пројекат јефтине станоградње, није био јефтин, али је обезбедио посао за 20.000 радника у време економске кризе.

"Није компликована изградња, није компликовано планирање, компликовано је наћи финансијски оквир. Земљиште је 100 евра, 300 евра су дажбине и 400 евра је градња, дакле око 800 евра је све укупно. Уколико држава не ослободи тих 400 и врати на 400 евра, а опет је у Степи Степановић квадрат био 1.200 евра", објашњава др Ева Ваништа Лазаревић, професорка урбанизма на Архитектонском факултету.

Најављена изградња 30.000 станова значајно би помогла грађевинској индустрији.

"ЦИП је спреман да се укључи одмах у пројектовање, у истраживање. У року од три године мислим да може да се сагради, годину дана пројекти треба да се раде. Испод тога не може да се заврши оволики број станова, а да се укључи оператива која постоји у Србији", наглашава Милутин Игњатовић, генерални директор ЦИП-а.

Нижој цени квадрата могло би да допринесе и укидање седам такси у области грађевинарства, што ће донети уштеде од шест одсто вредности објеката и брже издавање грађевинских дозвола.