Како осигурати род и усеве

Владан је један од ретких малинара који су у фебруару искористили понуду да род осигурају од мало вероватног априлског снега, који се догодио. За половичну штету на 70 ари малињака, од осигурања је наплатио милион и 300 хиљада динара.

"Улог је био 286.000 динара, процена штете је била на 55 посто, пошто је после мраза и снега и остало, нешто смо и брали", рекао је Владан Николић, пољопривредник из Косјерића.

Зашто само једна компанија нуди такву полису и од чега зависи ширење понуде осигурања?

"Са инореосигуравачима постигли смо договор и они су нам прихватили тај ризик, тако да смо ове године били први пут у прилици да понудимо и ризик такозваног пролећног снега", рекао је Зоран Благојевић из "Винер штедише осигурања".

Иако уплате осигурања расту, а у компанији чију полису има трећина осигураних пољопривредника у Србији, за чак 17 одсто, пословање у том сегменту није уносно.

"Штете су ове године расле преко 20 процената, тако да ћемо имати још лошију годину, али упркос томе нећемо ми да одустајемо из тог бизниса, напротив", каже Драгица Јанковић из Дунав осигурања.

И ван временских неприлика има ситуација које могу да поскупе осигурање, једна од њих је тврде укидање вакцине против свињске куге, на шта нас обавезује пут ка Европској унији.

Веселин Даниловац из "Ђенерали осигурања" каже да је то ризик, јер у одређеним територијама у Србији може доћи до епидемије.

"У том случају имамо проблем, имамо фармере који губе новац, имамо обавезу државе", каже Даниловац.

Зато је сматрају" шпански модел" најбоље решењ, уз поделу ризика пула осигуравача, државе и реосигурања. За сада држава, пољопривредницима дотира 40 одсто цене полисе осигурања.

Сенад Махмутовић, државни секретар Министарства пољопривреде каже да је то 400 до 600 милиона динара, и сваки захтев који стигне у Министарство односно надлежну Управу за аграрна плаћања буде одобрен.

Стручњаци предлажу такозвано "индексно осигурање", које би уз дотацију државе било обавезно. Примерено је ситнијим газдинствима која би уз уплату 30 евра, могла да покрију штету до 500 евра.

"Требало би наравно на нивоу државе направити једну анализу, који су позитивни који негативни ефекти на буџет па у складу са тим донети коначну одлуку, али свакако ми треба да размишљамо о томе", сматра Јелена Кочовић, професорка Економског факултета у Београду.

Прави тренутак за размишљање - јер у овој години, пољоприврду ништа није заобишло, од касног мраза, априлског снега, пролећног града, поплава, летње суше до септембарских олуја.