Љајић: Влада испунила још једну обавезу за приступање СТО

Љајић сматра да је Србији место у Светској трговинској организацији. Са друге стране, Љајић није желео да прецизира временски период када ће се то догодити, јер у закону још увек постоји забрана промета генетски модификоване хране.

Министар је рекао и да би се препрека у вези са прометом генетски модификованих организама могла превазићи кроз промену закона, али и уз увођење ригорозних правила.

"Не ради се о превари, многе државе су прибегле томе. Мислим да ми то можемо да урадимо", рекао је Љајић, који је навео да грађани не би имали разлога да се плаше ако се Закон о промету ГМО промени, јер постоје механизми у закону да се заштитимо.

Љајић подсећа да постоји огроман отпор у јавности у вези са ГМО, као и да постоји захтев за промену закона као услов за приступање СТО.

Наводи и да је велика штета за Србију што није члан СТО, будући да је само 13 држава ван било каквих преговора и чланства.

Говорећи о формирању Националног координационог тела за олакшавање трговине, Љајић каже да је до сада око 60 земаља на свету формирало то тело са циљем да се на једном месту решавају проблеми у вези са увозом и извозом робе.

То тело, према његовим речима, чини 12 различитх институција, од министарстава, преко инспекција до царинских служби.

Љајић верује да ће координационо тело смањити логистичке трошкове у спољнотрговинском промету, наводећи да они сада у региону износе 16 одсто БДП-а, а у Евроспкој унији двоструко мање.

"Сасвим сигурно ће допринети и стварању заједничког економског простора у земљама Западног Балкана", рекао је министар.

Министар је напменуо да се за један дан застоја на граничним прелазима извозна вредност робе смањује за један одсто, док код хране и пољопривредних производа смањење износи седам одсто.

Наводећи да су проблеми идентификовани, Љајић је навео да ће неке од њих Србија решавати сама, друге са земљама у региону, док ће се проблем у вези са ванцариснким баријерама решавати у оквиру ЦЕФТЕ, ЕУ или билатерално.