Стартап компаније генератор запошљавања

Да би се то остварило и у Србији, неопходна је још јача подршка државе, пре свега у решавању проблема парафискалних намета, поручено је са данашњег скупа представника пет земаља групе МИКТА (Мексико, Индонезија, Кореја, Турска и Аустралија) и Наледа.

"Инсистирамо и на реформи система непореских намета, која је започета 2012. укидањем фирмарине и још 137 такси и накнада. Након тога Налед их је пребројао још 384 од чега су 247 парафискални", рекао је председник Извршног одбора Наледа Дејан Ђокић.

Он је објаснио да ова реформа подразумева увођење јавног регистра свих такси и накнада, који ће, сматра, заједно са регистром процедура бити важан извор информација стартап фирмама при креирању бизнис плана.

Ђокић каже да је број предузетника у Србији који годишње покрену посао, у последњих 10 година опао за трећину.

"У Србији је 2006. број основаних предузетничких радњи био двоструко већи од броја угашених, а однос основаних и угашених фирми десет према један. Десет година касније основано је 33.615 радњи, а угашено 22.270 или чак 66 одсто" нагласио је Ђокић.

На скупу је речено да је за предузетнике у Србији кључно питање приступ финансирању јер почетници не могу да се обрате банкама јер немају историју пословања, "бизнис анђели" и "вентур капитал" фондови, на којима почива финансирање стартапова у свету, код нас су недовољно заступљени.

На проблем недостатка повољних средстава, подстицаја и олакшица у Наледовим истраживањима указало је чак 80 одсто привредника.

"Једнако велике препреке јесу и високо пореско оптерећење рада и то демотивише предузетнике или их гурају ка раду у сивој зони" истакао је Ђокић.

Искуства МИКТА групе

Једној ИТ фирми у првој години рада потребно је више од 450.000 динара за пореске обавезе, а оне достижу до 44 одсто укупних прихода, док је у Немачкој ово упола мање, речено је на скупу.

"Софтверска индустрија Србије је позната по иновацијама. Чак 6.000 људи запослено је у 2.000 компанија и тај број стално расте, али је потребно да повећате и број дипломираних ИТ стручњака јер је глобална потражња за високообразованим кадровима за компјутерске науке већа од понуде", навео је Рајнхард Шол из Међународне телекомуникационе уније.

Управо зато, представници МИКТА групе земаља, пренели су данас искуства из њиховог инвестирања у локалне стартап фирме као и образовање у овом сектору.

Семинар је отворио Танжу Билгич, амбасадор Турске у Србији, а учесницима се обратио и Марко Антонио Гарсија Бланко, амбасадор Мексика у Србији који је говорио о мексичким искуствима у креирању повољног пословног окружења и предузетничког друштва.

Амбасадор Турске рекао је да његова земља издваја 3 одсто БДП-а за развој Ај-Ти сектора.

Он је нагласио да му је драго што, док Турска председава МИКТА групом, има могућност са осталим чланицама да се активно укључе у технолошки развој Србије.

Директор Стартап алијансе Кореје Лим Јунг Вок истакао је значај развоја предузетничке културе, подстицајне регулативе, укључивања искусних предузетника као ментора почетницима, а посебно, како је рекао, значај лакшег приступа новцу за улагање јер је мало ко спреман на ризик финансирања стартапа, оценио је он.

"Неопходно је да држава покрене програм финансијске подршке стартап фирмама у раној фази као што је то урадила Кореја, која сада има и Министарство за мала и средња предузећа и стартап. Потребно је и да обезбеди да локални инкубатори, акцелератори и вентур капитал фондови којих је све више, финансирају даљи развој. На уложених 120 милиона долара досад смо добили више од 300 успешних стартап компанија", нагласио је Лим на скупу.