Како искористити прву помоћ ЕУ српској пољопривреди

Прва директна помоћ из фондова Европске уније за развој српске пољопривреде од 175 милиона требало би да буде званично доступна крајем месеца. Први јавни позиви биће пре краја године, а исплате почетком наредне, најављују у Влади. Да бисмо искористили што више новца, кажу, ослонићемо се на искуство Пољске, као највећег корисника фондова Уније.

Пред референдум о приступању Европској унији, Пољска се највише плашила како ће гласати пољопривредници.

"Фармери су били највећи противници уласка у Унију јер су се плашили јефтиније хране са Запада, где су субвенције велике. Онда се држава веома потрудила да их информише о томе шта их чека. Европска унија инсистира да се подигне квалитет хране и за десет година само за пољопривреду добили 35 милијарди евра кроз директна плаћања", објашњава бивши начелник региона Малопољска Јануш Сепиот. 

Резултат – храна је постала најважнији извозни производ Пољске, а пољопривредници, уз субвенције по хектару, земљу не продају. Пут до европских фондова олакшала им је државна Агенција за модернизацију пољопривреде. Учили су на искуству Шпаније, а сада нама нуде своје.

Пољаци, као шампиони у коришћењу средстава из фондова ЕУ, кажу да је најважније и у фази приступања у којој је Србија да се успостави добра администрација, односно систем саветника који ће знати да помогну пољопривредницима да се изборе са процедурама, да исправно попуне захтеве, да би новац који је на располагању био и искоришћен.

Србија, кажу у надлежном министарству, има стручне и саветодавне службе за помоћ малим произвођачима, а за оне веће – развојне агенције. Обуке су убрзане последњих недеља пред одлуку Европске комисије о 175 милиона евра директне помоћи.

"Очекујемо Европску комисију да за две недеље дође у коначну ревизију и очекујемо да смо спремни да користимо та средства за меру један и меру три. Мера један су инвестиције у физичку имовину газдинства, то су месо, млеко, воће и поврће, унапређење свих капацитета, набавка опреме и капацитета и у мери три – прерада пољопривредних производа. Већ неких 15 милиона од 2015. би требало да исплатимо до краја следеће године, да нам не би пропали", напомиње помоћник министра пољопривреде Зоран Јањатовић. 

Индивидуална пољопривредна газдинства могу да добију бесповратно до 60 одсто инвестиције вредне до 700.000 евра, а прерађивачи до половине уложеног. Правило је да се прво инвестира, а тек онда подноси захтев за рефундирање.

Остали аутори: Мирјана Брајковић
број коментара 0 Пошаљи коментар