За какву пољопривреду Србија има потенцијал?

Образован и млад фармер уз помоћ најсавременијих технологија производи ратарске културе – то је део прогнозе студије "Србија 2040" настале у сарадњи Економског института, Српске академије наука и уметности, привредника и стручњака.

"Треба улагати у кадрове, посебно у младе кадрове, ја бих рекао у средње пољопривредне школе јер то треба да буду носиоци будуће производње", каже проф. др Драган Шкорић из Српске академија наука и уметности, председник Одбора за село.

У протеклих двадесет година Србија се суочава са успоравањем раста пољопривредне производње. Али то не мора да буде тако, нарочито уколико држава буде радила на подизању производње прехрамбене индустрије, сматрају у Економском институту.

"Да не будемо земља која извози пшеницу, кукуруз и базичне производе пољопривредне производе, а узвозимо готове пољопривредне производе с вишим степеном додате вредности", каже Драган Шаговновић, генерални директор Економског института.

Са овим предлогом сагласан је и министар пољопривреде Бранислав Недимовић, који сматра да у фокусу треба да буде прерађивачка индустрија.

"Постојао је један план 1974, који је усвојен од тадашње владе Војводине, како да се достигне друштвени производ који постоји, који је тад био мали у Војводини у односу на целу Југославију и они су то урадили буквално на тај начин што су развили прерађивачку индустрију, развили луке за бржи транспорт робе, развили складишни капацитет, развили све оно што је потребно да би једна пољопривреда успешно радила", каже Недимовић.

На успешном путу стоји неповољна демографија. У 86 одсто села смањује се број становника, а 1.200 њих је у нестајању. Нимало оптимистично, нарочито ако се зна да би само у области сточарства српска села могла да остваре 24 милијарде долара до 2040. године.