Савет без договора о платама 300.000 људи у јавним службама

Овај Закон се односи на око 300.000 радника који раде на неодређено време како у културним, спортским, тако и здравственим установама.

Након 73. седнице Савета, Љубисав Орбовић, председавајући Савета и председник Савета самосталних синдиката Србије, рекао је да су расправе на седници овог владиног тела биле жестоке али коректне.

"Седница је трајала доста дуго, уз жестоке али коректне расправе. Нажалост, нисмо успели да дођемо до консензуса да се закон подржи. Већина синдиката који су учествовали у расправи су имали позитивно мишљење. Међутим, било је и оних синдиката попут синдиката културе и једним делом образовања који нису прихватили овај закон и из тог разлога нису дали позитивно мишљење", рекао је Орбовић.

Иначе, када је реч о повећању плата у одређеном делу јавног сектора, Орбовоћ каже да ће Савет упутити влади и премијерки захтев за састанак како би се покушало да се ово питање разреши, рекао је Орбовић.

Такође, приметио је да није надлежност Савета да доноси одлуке о повећању плата, на пример, радницима Поште, али да јесу синдикати покренули иницијативу код Владе да се о питању о повећању зарада разговара.

Он је навео да су разлози за незадовољство протести радника Пошта Србије ових дана и незадовољство платама, што је случај и с радницима РТС-а, запослених у ПИО Фонду, Националној служби.., код којих је дошло до смањења зарада од десет одсто, због тога што нису обухваћени повећањем плата већ, како је истакао, њихове плате стоје годинама у месту.

"Пошта је добила да исплати 13. плату, али тај део није споран, то се радило и протеклих година. Овде се ради о томе да они годинама не добијају повећање зарада, да је зарада поштара, некога са средњом стручном спремом, максимално са топлим оброком до 37.000 динара", указао је Орбовић.

Њихов основни захтев је повећање плата а не једнократана помоћ и то питање треба решавати кроз дискусију а не штрајковима, додао је Орбовић.

"Неприхватљиво је да 40 радника буде санкционисанмо зато што су учествовали у протестима", напоменуо је Орбовић.

Председник УГС Независност Зоран Стојиљковић рекао је да нема довољно рационалног ображложења да кад је дошло до озбиљних привредних резултата, држава сад нема целовито решење за све оне којима су смањене зараде.

"Пре свега, култура се није препознала у решењима која постоје у овом закону, просвета то не може да прихвати из објективних разлога од којих је основни да се постојећи дисбаланси и неравнотежа у зарадама задржавају овим законским решењима", поручује Стојиљковић. 

Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић рекао је да је на Савету било говора и о иницијатива тог Удружења да и даље остане на снази члан 45. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање.

"Претила је могућност да се тај подстицај који се даје послодавцима за запошљавање људи са НСЗ ове године умањи или укине. Међутим, од Министарства финансија смо имали сагласност да ће и даље да остане све до краја наредне године подстицај који је врло значајан", указао је он.

Такође, Атанацковић каже да ће ниже плате бити мање оптерећене порезима, односно неопорезиви део плата и да је Унији то обећано је из Министарства финансија.

Он каже да ће се такође уредити и Закон о накнадама,односно о парафискалним наметима и да неће бити "искакања " одређених општина веће ће инвеститор унапред знати шта га очекује и колико ће плаћати за одређени "намет" и таксе.

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић изразио је жаљење што нијe дошло до приближавања ставова за Нацрт закона о запошљавању у јавним службама, али је истовремено члановима СЕС-а захвалио што су дали сагласност за системски Закон о изменама и допунама закона о систему плата запослених у јавном сектору и Закон о платама запослених у јединицама локалне самоуправе и аутономне покрајине.

"Закон даје значајан допринос уједначавању права запослених, посебно у односу на њихова примања, постиже се већа правна сигурност и унапређују се права запослених и њихова правна заштита", навео је министар.

Како каже, то је "једна армија људи" која не само овим законом већ, читавом реформом система плата треба да буде доведена у један равноправан положај.

"То је оно што је и интенција Владе Србије и министарства које водим", рекао је Ружић.

Наводећи да данас на Ссавету није било могуће постићи консензус због, како је рекао, ставова синдиката из области културе и просвете, Ружић је поручио да је важно то што се овај закон односи на више од 300.000 запослених на неодређено време у просвети, здравству, култури, социјалној заштити, спорту, а који треба овом реформом плата да буду доведени у равноправнији положај.

Ђорђевић: Виде се први ефекти мера штедње 

Министар рада Зоран Ђорђевић изјавио је да је данашњи састанак Социјално-економског савета био конструктиван и да влада мора да брине о улагањима, али и о послодавцима као и о радницима, те да очекује да ће акција сузбијања сиве економије и појачан рад инспекције наредне године додатно напунити буџетску касу.

Ђорђевић каже да је став владе да оно што је предузето 2014. године било и још увек је непопуларно, али да се виде први позитивни ефекти мера штедње.

"Политика владе је да се троши колико се заради и мислимо да је тако најбоље", навео је Ђорђевић додајући да је немогуће очекивати да се за три године проблеми висине плата у држави реше.

Социјално-економски савет и Синдикати и Унија послодаваца виде да влада жели да својом политиком ради за добробит и радника али и послодаваца, сматра Ђорђевић, који каже да је његова обавеза да разговара с Министарством финансија о шансама за повећање плата службеницима у јавном сектору.

"Не желимо да неким додатним задуживањем и стварањем минуса за државу, већ првенствено са одговорношћу према грађанима тај новац распоредимо", поручио је Ђорђевић. 

На конкретно питање новинара да ли ће бити повишице плата за оне који нису обухваћени претходним мерама владе, Ђорђевић је рекао "видећемо, не могу да причам у име Mинистарства финансија нити у име председнице владе", додајући да ће одговор на то питање стићи веома брзо.

Савет је упутио и захтев Влади да размотри повећање плата за све запослене у јавном сектору чије су зараде смањене за 10 одсто, a процењује се да их је 150.000.

Иако се још не зна за колико ће од 1. јанура послодавци порески бити растерећени, задовљни су моделом који им је предочило Министарство финасија.