Светска банка: Повећана запосленост у Србији упркос споријем расту

Раст у Србији, као највећој привреди на Западном Балкану, требало би према очекивањима да у 2017. години успори на два одсто, услед оштре зиме која је погодила секторе пољопривреде и грађевинарства, саопштила је Светска банка.

"Заиста је пољопривреда била највише под утицајем неповољних временских околности. То се више одразило на Србију у односу на земље у региону зато што је код нас учешће пољопривреде још увек прилично велико", објашњава Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке у Београду. 

И поред успореног раста, незапосленост је у Србији пала на најнижи ниво у последњих 20 година и најнижа је у региону – 11,8 одсто. Ипак, додаје се, и даље је висока.

Пораст потрошње и инвестиција, као и опоравак пољопривредне производње, у средњем року би требали да подстакну раст и отварање нових радних места.

Према извештају Светске банке, земље Западног Балкана остварују пораст запослености, уз наставак раста у целом региону.

Упркос високој незапослености у шест земаља региона, стопе запослености су се вратиле на ниво пре 2008. године у Албанији, Косову*, Македонији, Црној Гори и Србији.

"Охрабрује чињеница да се деценију након глобалне финансијске кризе, запосленост коначно враћа на ниво пре кризе у већем делу региона", рекла је Линда ван Гелдер, директорка Светске банке за Западни Балкан.

Очекује се да ће регионални привредни раст достићи 2,6 одсто, што је довело до отварања 230.000 радних места до јуна ове године, што је пораст од 3,8 одсто у односу на претходну годину.

Катја Вострокнутов из Светске банке објашњава да ће, уз садашње стопе раста од око три одсто региону требати 60 година да достигне животни стандард западне Европе, а Србији 50 година.

"Ако се раст убрза на око пет одсто, колико сада има Румунија, пут се скраћује на 20 година", наводи Вострокнутова.

Више од половине нових радних места у региону отворено је у приватном сектору.

Инвестиције су подстакле значајан раст у Албанији, Косову* и Црној Гори, док је потрошња донела стабилан раст у БиХ.

У Македонији је претходна политичка криза успорила раст, као и хладна зима у Србији, наводи се у извештају.

Светска банка предвиђа повећање регионалног раста на 3,3 одсто у 2018. години и 3,6 одсто у 2019. години.

Привредни раст је у комбинацији са отварањем радних места, допринео смањењу стопе сиромаштва у региону.

Ндегва: Јак раст у ЕУ погодује изгледима за раст БДП-а Србије

Шеф канцеларије Светске банке у Србији Стивен Ндегва изјавио је да ће снажан привредни раст Европске уније помоћи изгледима раста бруто домаћег производа Србије, а позитивно утиче и на привредну експанзију остатка региона Западног Балкана.

"Али, за искоришћавање предности раста у ЕУ морају постојати прави услови, због чега ће у Србији морати да се спроведу реформе", рекао је Ндегва на представљању Извештаја Светске банке за Западни Балкан у Београду.

Како је додао, српским властима треба честитати на доброј контроли у области фискалне политике, и то у будућности треба искористити, док резултати реформи у области пословног окружења постају очигледни, што је, како је указао, примећено и у извештају Светске банке "Дуинг бизнис".

"Србија је покретач привреда на Западном Балкану а колико ће добро проћи зависи од тога да ли ће искористити своју шансу. Мора да очува постигнуте резултате у државним финансијама, убрза реформе и повећа инвестиције да би раст био бржи", навео је Ндегва. 

Поред тога, потребно је подржати ширење привреде убрзањем реформи у области јавних предузећа, а нарочито у финансијском сектору.

"Уочавамо реформе везане за дигитализацију, којој су власти посвећене", изјавио је Ндегва.

Извештај Светске банке за регион Западног Балкана се објављује два пута годишње и садржи преглед последњих дешавања, кључне трендове и политике у области економског развоја Србије, Албаније, БиХ, Косова*, Македоније и Црне Горе, као и краткорочна економска предвиђања ове финансијске институције за регион Западног Балкана.