Брнабићева: Иновације треба да буду мотор развоја економије

Од сладоледа који се прави на леденој плочи до програма за обраду снимака напарављених уз помоћ дронова да би се пратило стање усева. То су само две од бројних идеја са форума иновација које су прерасле у успешне послове чак и по светским мерилима.

Милан Доброта из компаније „Агремо" рекаао је да то предузеће у овом тренутку има преко три хиљаде активних корисника широм света од Калиформије до Новог Зеланда.

На овогодишњем Форуму више од 30 иноватора тражи инвеститора који би подржаво њихову идеју. Са новцем и контактима улагачи су стигли из 20 земаља.

Александар Делић из Београдског форума иновација истакао је да је у протеклих пет година више од 135 компанија прошло, добило инвестицију и развило се на прави начин.

У свету предузетништва, а то је оно што ми у Србији треба да научимо без обзира на услове нормално је да 50 одсто компанија одустане на почетку, и то је јако добро. Оне које остану даље се развијају и неке од њих запошљавају најбољи и најпаметнији кадар и привлачи огромне инвестиције у Србију", додао је Делић.

Први пут на Форуму је и председник Владе. Премијерка је поновила да је циљ Србије да са економије засноване на инвестицијама пређе на економију засновану на иновацијама. Зато ће се наредних месеци мењати многи закони, печат коначно послати у прошлост, али и улагати да би се образовали потребни кадрови.

"Педесет милиона евра улаже се у инфраструктуру за завршетак Научно технолошког парка Нови Сад, Институт "Биосенс", за дигитализацију у пољопривреди у Нови Сад, за лабораторијску ламелу у Нишу, за Научно технолошки парк Ниш", рекла је Брнабићева.

"Средства се улажу и за Институт за физику за сарадњу са Церном, и за нову зграду Факултета организационих наука. То је све што радимо са Европском инвестиционом банком", додала је Брнабићева.

Премијерка Ана Брнабић је рекла да је визија владе да се после тешких структурних реформи које је спровела претходна влада захваљујући чему је направљена макроекономска стабилност и фискалну консолидација да се направи раст на здравим основама, а то су повећање извоза и продуктивности, на чему треба да ради садашња влада.

"Боримо се у ргеиону за инвестиције пословном климом, субвенцијама и повољним пословним окружењем. Да би имали одрживи и динамичан раст морам ода се окренемо економији заснованој на иновацијама и то ова влада мора да уради. Нисам сигурна да ћемо моћи у овом мандату да завршимо, али бар да направимо искорак", нагласила је Брнабићева.

Рекла је да је циљ дигитализација и образовање, као и иновације и већи фокус и инвестиције у науку, истраживање и развој, предузетништво и културу.

Најважније теме ће обухватити унапређење инвестирања, спортске, финансијске и агро технологије, као и раст пословања и унапређење електронске трговине.

За дигитализацију важна рефрома образовања 

Брнабићева је рекла да је важно да направимо кретивне генерације које умеју да аналитички размишљају и не плаше се да доносе долуке, нити да пробају и по цену да не успеју.

"Фантастично је да ми у Србији то већ имамо и то треба да препознамо и подржимо , на пример Институт 'Биосенс' у Новом Саду, 'Нордеус', који су сами успели, затим 'Севен бриџис' која је проглашена за међу 50 најпаметнијих у свету", нагласила је Брнабић.

Подсетила да су информатика и програмирање сада обавезан програм у основној школи у петом разреду.

Навела је да је за дигитализацију важна рефрома образовања, али да је важно и улагање у културу како би створили креативне генерације.

"Светски економски форум је препознао Србију као потенцијалног лидера када се ради о образовању. Ми то нисмо препознали и сада је Србија од стране тог форума укључена у групу земаља међу којима су Тајланд, Аргентина, Исланд и Чиле".

Поменула је да су код нас за 20 одсто повећане квоте за упис на техничким факултетима, да је покренут програм за преквалификација за ИТ и друго.

Брнабић је рекла да је завршен Закон о е-пословању и да сада предстоји доношење подзаконских аката, како бисмо имали и е-потпис, е-плаћања и слично, а поменула је и радну групу за укидање печата и папирних фактура, јер, поновила је, не можемо са папирима, печатима и шалтерима у 21. век.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж је рекао да су за ПКС важни прости примери ако се обраћамо људима који су дошли овде да инвестирају и младим људима и иновативним компанијама које су дошле да нађу свог инвеститора.

"Покушао сам да објасним кроз три примера - три компаније које су до сада, у претходниим годинама, биле овде, добијале инвеститоре, побеђивале на форуму, попут Билкона, која је једна од водећих апликација за менаџмент у грађевинарству, Агримон солушнс, која је сада, заиста, једна од водећих апликација у свету за снимање пољопривредних за сада из ваздуха и софтвера који то анализира", рекао је Чадеж.

Према његовим речима, за почетак је то била само једна интересантна идеја, а развила се у бизнис вредан стотине милиона евра и распрострањен по целом свету.

"То значи да су наши људи направили, осмислили нешто што се показало не само као конкурентно, већ као нешто што је заиста вредно успеха, помена од стране било ког иноватора у свету".

Чадеж је рекао да је највећи изазов ПКС управо да наше традиционалне индустрије, традиционалне чланице коморе, које имају велике производње у различитм секторима, приближи иноваторима, то јест онима који стварају нова решења.

"Јер, то није економија сутрашњице, то је економија данашњице и ми већ данас каснимо. Ако их не будемо привукли и ако их не будемо приближили једне другима и на томе радили сваки дан, ми губимо битку", нагласио је Чадеж.

Премијеркин говор о томе шта све Влада планира да би олакшала пословање прекинуо је нестанак струје.

Отварању форума присуствовао је и амбасадор Краљевине Холандије Хенк ван дел Дол.