Који су планови немачких инвеститора у Србији

Председник Немачко-српске привредне коморе Роналд Зелигер рекао је за РТС да има инвеститора који се спремају да дођу у Србију, али су најважнији они који већ раде овде. Предузећа "Аксел", Бајер", "Хемофарм" и "Леони" улажу пуно, истакао је Зелигер.

Народна банка Србије је за ову годину проценила да ће укупне стране инвестиције бити милијарду и по евра. Ту прогнозу променила је два пута - и то на више - најпре на милијарду и 700 милиона евра и према последњој изјави гувернерке - на две милијарде евра. Једни од највећих инвеститора у Србији су немачке компаније.

У Србији укупно послује око 400 немачких компанија, са улагањима од око милијарде евра и запошљавају 30.000 радника. Ради боље организације и лакшег пословања оне су удружене у Немачко-српској привредној комори, која сваке године ради истраживање о томе колико су немачки инвеститори заинтересовани за улагања у Србију, шта је урађено добро, шта још треба да се поправи, а ове године су први пут урадили и истраживање како их виде грађани Србије.

Гостујући у Дневнику РТС-а, председник Немачко-српске привредне коморе Роналд Зелигер рекао је да су немачка предузећа у Србији била прва која су инвестирала.

"Ми смо вероватно најприсутнији али желимо да знамо како нас цене и шта можемо да урадимо да будемо још бољи", рекао је Зелигер.

Према његовим речима, истраживање је изненађујуће и сигурно ће увести бројне промене да бисмо послушали то како нас виде грађани Србије.

Каже да сматрају да су најдоминантнији инвеститори. "Међутим, постоји борба за добре раднике и анкета је показала да је охрабрујуће да можемо да набавимо те добре раднике и да будемо још бољи", рекаом је Зелигер.

Према његовим речима, Немачка увек пуно улаже, а садашња предузећа "Аксел", "Бајер", "Хемофарм", "Леони" која већ раде улажу пуно, али има и нових инвестиција који стижу, то зависи од људи са којима се ради али и од окружења.

"Радили смо велико истраживање о еколошким факторима у Србији, владавина права је битна, јачање и рационализација администрације су две препреке али сигуран сам да се на томе ради. Неадвна услуга коју је Влада најавила да ће Србија бити још отворенија за инвестиције - то је све од помоћи", истакао је Зелигер.

Говорећи о томе која је област најазанимљивија за улагање у Србији, Зелигер каже да то у великој мери одражава оно што се дешава у Немачкој.

"Немачка је јака у аутомобилској индустрији, имамо предузећа која се баве производњом аутомобила, компомнената, делова за аутомобиле, пуно је предузећа у металуршкој индустрији", каже Зелигер.

Треба акценат ставити на едукацију да бисмо привукли компаније које би дошле, сматра Зелигер.

Како каже, има инвеститора који се спремају да дођу у Србију, али су најважнији они који су овде и да је њима добро.

"Радимо на отварању нових радних места и то је најбољи амбасадор снаге Србије према спољашњем свету", каже Зелигер.

Говорећи о Закону о дуланом образовању, Зелигер истиче да сада треба направити курсеве за едукацију младих и од тога можемо да очекујемо добре едуковане људе који знају како да раде на машинама а то су драгоцене потребе предузећа која долазе у Србију.

"Постоји мањак високообразованих радних људи. Ми желимо да пружимо добре услове за рад, једном када људи крену на те крусеве они постају атрактивни за тржиште рада. Ја сам прошао дуално образовање", закључио је Зелигер и додао да му је задовољство да води "Хемофарм" у Србији. 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи