Надземни кромпир из Гуче

Брање кртола кромпира још није виђено у Србији, а и систем аеропоника, који подразумева храњење биљке из ваздуха примењује се у Гучи. Више од хиљаду и по биљака кромпира насталих од клице у лабораторији, уместо из земље, хранљиви раствор добијају у виду фине магле.

"Има оптимални однос хранива, кисеоника, продужава јој се вегетациони период, коренов систем формира четири-пет пута већу површину него у земљишту. Све то резултира да се појави велики број столона и велики број миникртола", каже др Зоран Броћић, професор Пољопривредног факултета у Земуну.

Свака биљка која се храни у контролисаним условима у мрежарнику, формира 15 до 20 кртола које ће се садити у пољу. Произвођачи кромпира кажу да би им добар домаћи семенски материјал био од велике користи.

"Ја са братом сејем неких од 12 до 15 хектара. Имамо сигурно поверење у то што кажу, сада видећемо док све то заживи, да буде реално у процесу сејања. Мислим да ће за целу околину ово значити доста", каже Јован Радовановић, пољопривредник из Велеса.

За један хектар потребно је 60.000 мини-кртола, од којих може да настане од 15 до 20 тона семена. Циљ примене нових технологија значајан је на путу стварања безвирусног садног материјала.

"Овде постоји та технологија брзог умножавања што у лабораторији у ин витро условима, што у пластенику, сада је потребно још да се све у том процесу заштити, да буде безвирусно", каже Драго Милошевић, редовни професор Агрономског факултета у Чачку .

За сада се у лабораторијским условима у Гучи ради на производњи пет сорти кромпира, а циљ је да се на тај начин поново производи садни материјал и аутохтоне сорте, као што је "месечар".