Догодине инфлација од 6 до 10 одсто

Народна банка Србије ће монетарну политику у идућој години прилагођавати циљаној укупној ифлацији у распону до шест до 10 одсто, рекао директор Сектора НБС за економске анализе и истраживања Бранко Хинић.

Хинић је, на округлом столу поводом презентације извештаја НБС о инфлацији, рекао да НБС и Влада Србије ускоро треба да потпишу меморандум којим ће се презицирати њихова одговорност у постизању циљаног раста потрошачких цена.

За ову годину НБС је предвидела базну инфлацију која се односи на цене које се слободно формирају - у распону од три до шест одсто, али је она, према речима Хинића, изнад очекивања.

Раст цена последица је великих инфлаторних очекивања изазваних светском финансијском кризом и поскупљења електричне енергије.

Хинић је рекао да појефтињење нафтних деривата на светском тржишту није утицало на снижавање цена у Србији.

Неизвесно кретање курса

НБС, према речима Хинића, не може да предвиди кретање девизног курса у наредном периоду, али је извесно да ће то зависити од економских дешавања у земљи.

"Динар је од октобра ослабио у односу на евро за 13 одсто, а у односу на долар 24 одсто", рекао је Хинић и објаснио да је то последица повлачења девизне штедње, смањења ликивидности на финансијском тржишту, раста премија ризика и велике тражење за девизама.

Централна банка је у октобру и новембру продала 471 милион евра да би спречила превелике дневне осцилације девизног курса, подсетио је Хинић и нагласио да се на краћи рок не може очекивати да НБС смањи референту каматну стопу.

Извесније да ће референтна каматна стопа бити повећана или остати 17,75 одсто.

Из банака повучено милијарду евра штедње

Економиста Стојан Стаменковић је указао да је било очекивано да ће, због негативног искуства из прошлости,  грађани да повлаче девизне штедне улоге , плашећи се последица светске финансијске кризе.

Из банака је повучена штедња у вредности од око милијарду евра.

Светска финансијска криза у Србији ће се, како је рекао Стаменковић, највише одразити на привреду, пре свега на смањење извоза због недостатка инвестиција из иностранства и немогућности добијања нових позајмица.

Професор Економског факултета у Београду Ђорђе Ђукић је оценио да би економској ситуацији у Србији више подоговало да се девизни курс слободно формира, уместо што на њега утиче НБС продајом девизних резерви.

Заменик председника Извршног одбора "Рајфајзен банке" у Србији Зоран Петровић је рекао да би подизању ликвидности банака допринело снижавање девизне обавезне резерве.

Петровић је додао да је Влада Србије требало да новим аранжманом са ММФ-ом уговори повлачење износа већег од 520 милиона долара, који би могао да се користи за ублажавање негативниох ефеката светске финансијске кризе.

"Надам се да Влада Србије има припремљен пакет мера у случају да криза потраје", рекао је Петровић.