Вујовић: Резултати реформи бољи од очекиваних

Министар финансија Србије Душан Вујовић изјавио је да је Србија у досадашњем спровoђењу реформи постигла више од очекиваног. Напомиње да су државне финансије уређене, јавни дуг се смањује, а у буџету је вишак од 86 млијарди динара. Сада каже има сладак задатак да тај вишак прерасподели.

"Економија се данас налази у добром положају, употреба ресурса је ефикасна и зато можемо значајно да повећамо пензије и плате већег броја запослених у јавном сектору", рекао је Вујовић на Српском економском самиту у Београду.

Истиче да реформе морају да се заврше како би се обезбедили одрживи услови раста привреде на дужи период.

Како оцењује, планови за повећање плата и пензија неће успорити досадашњу реформу, односно фискалну консолидацију.

Наводи да је тренутни суфицит републичког буџета 86 милијарди динара.

"То ће бити простор на основу којег можемо да обезбедимо једнократна повећања плата и пензија. Већ се говори о исплати по пет хиљада динара давања свим пензионерима и да има простора за посебне награде у јавном сектору", додаје Вујовић.

Министар наглашава да је Србија до сада имала добре резултате у наплати прихода и у мањим расходима.

Други део постигнутог вишка биће искоришћен за подстицање почетника у послу и друге олакшице привреди да би се убрзао економски раст. На основу њега се и планира повећење плата и пензија од нове године.

Најављује да ће се наставити реформа Пореске управе и каже да се ради на томе да се што боље и више искористе инвестиције, али и да се улаже у бољу опрему и нове технологије. 

Према његовим речима, иновације ће омогућити отварање нових радних места и одрживи развој.

Према његовим речима, Србија треба да избегне такозвану замку средњег прихода јер друге земље постају све конкурентније пошто ангажују боље стручњаке, имају бољи дизајн производа и бољу логистику и "због тога је нужна реформа образовања али и увођење дигитализације у све сфере".

Најављује помоћ научно-истраживачком сектору кроз додатне фондове и неповратна средства који ће омогућити његов развој.

"Ради се и на обезбеђивању дугорочног финансирања српских истраживача и њиховом повезивању с младим стручњацима из дијаспоре", истиче Вујовић.

Напомиње да ће се додатне уштеде у буџету омогућити и кроз увођење енергетски ефикасних технологија у јавну управу.

Понавља да је битно да се Србија регионално повеже са свим земљама у окружењу, што ће олакшати кретање роба и услуга а тиме подићи раст привреде и њену конкурентност.

Вујовић каже да очекује да ће Србија за три до пет година да заврши преговоре о поглављима у процесу придруживања ЕУ.

Стефан Ндегва из Светске банке поручује да Влада сада треба да се фокусира на раст.

"Догодине се очекује да он буде три и по одсто. То је добро али није довољно јер је од кризе 2008. српска економија у просеку расла свега пола процента годишње. Потребан је двоструко бржи раст и то је могуће достићи ако се убрзају реформе и примени нова стратегија економског развоја", наглашава Ндегва.

Професор Економског факултета Дејан Шошкић сматра да Србији сваке године треба у просеку шест одсто раста, да би, како наводи, за 30 година успела да пристигне просек ЕУ.

Привредни раст је питање број један за Србију и за дугорочну одрживост фискалне позиције земље. Онда се и јавни дуг лакше носи, имате веће буџетске приходе ,то значи и већу запосленост, додаје Шошкић.

Шеф Канцеларије ММФ-а у Београду Себастијан Соса каже да је кључни изазов је да се повећају инвестиције како приватне тако и државна улагања у инфраструкту.  "Оне су у Србији ниске 17-18 одсто БДП-а, много мање него у другим земљама Југоисточне Европе и него што су имале друге привреде у развоју", указује Соса.

Ипак, Србија у потпуно другачијој позицији дочекује последњу ревизију трогодишњег аранжмана и евентуалне разговоре о новом програму са ММФ-ом.

"Стартна позиција Србије сада је много боља. На Влади је да одлучи да ли жели нови аранжман, а он свакако не би подрзумевао фискалну консолидацију, већ би био усмерен на очување постигнутих резултата, убрзање раста и развоја", објашњава Соса. 

"До 7. новембра ће се знати да ли ће бити аранжмана са ММФ-ом"

Министар Душан Вујовић је рекао да ће следеће недеље почети званични разговори са мисијом ММФ-а о последњој ревизији текућег трогодишњег аранжмана из предострожности и да ће се разматрати да ли Србији треба нови програм са том финансијском институцијом.

Он је истакао да Србији није потребна позајмица ММФ-а, али да има основа за наставак сарадње кроз нови програм који не укључује финансијску подршку.

"Има разлога за нови аранжман. Потребан нам је притисак да се заврше реформе и достигне ниво инвестиција којем тежимо и да се поправи кредитни рејтинг земље. Тај нови модел сарадње свакако не би подразумевао никакву позјамицу јер нам то није потребно", поручује ресорни министар.

"Та врста аранжмана би била идеална за Србију", оценио је Вујовић.

Да ли ће Србија ући у нови аранжман и какав, знаће се 7. новембра када се завршава посета Мисије ММФ-а Београду.