Највећа мука предузетника – како се финансирати?

Београд је центар, не споре предузетници, али многи од њих бирају да свој посао воде у мањим местима чак иако су Београђани, попут власнице "Ауре" у Нишу Миле Литвињенко.

"Трошкови ренте, изнајмљивања су много мањи, такође и трошкови земљишта, градње, радне снаге. Сад је веома развијена инфраструктура", каже Мила Литвињенко. 

Без обзира на то где раде, већини предузетника проблем је како да дођу до средстава за финансирање производње.

"Обезбеђење ваљаних колатерала, хипотека – то је кључни проблем оних који желе да се баве бизнисом, али и са онима које су у развоју и функционишу. Помиње се већ дужи низ година гаранцијски фонд, да се држава укључи", објашњава власник "Јумиса" Милован Коцић.

За мања улагања кроз програме подршке предузетницима могуће је добити до 20 одсто средстава бесповратно, кажу у Влади. Оне којима је потребно више новца, позивају да користе средства из европских фондова која се одобравају преко банака.

"Недовољно се зна да иза те линије стоји држава и да су зато та средства тако повољна. Та линија је поново у току, 150 милиона јако повољних средстава дугорочног финансирања је расположиво", истиче помоћник министра привреде Катарина Обрадовић Јовановић. 

Проблема увек има али је добро што се решавају, кажу истраживачи.

"Прошле године је био највећи проблем питање практичног образовања, очигледно да ови кораци које је држава предузела око дуалног образовања дају резултате јер се тај проблем не помиње", каже Иван Ракић из ревизорско консултантске куће "Ернст и Јанг".

Оно што се није променило, јесте очекивање предузетника да држава смањи стопе пореза и доприноса на зараде.