Храна у Србији безбедна, потрошачи све захтевнији

Понуда хране на тржишту Србије прилагођена је куповној моћи становништва. Храна је безбедна за употребу, а потрошачи све више инсистирају на њеним здравственим аспектима. Србији недостаје референтна лабораторија која би надзирала рад осталих лабораторија за контролу квалитета хране, речено је на скупу поводом Светског дана здраве хране у Привредној комори Србије.

О здравој исхрани највише воде рачуна тинејџери и жене, посебно после порођаја, оне између 20. и 40. године, и мушкарци после 40. када почну да се сусрећу са хроничним болестима.

Вршилац дужности директора Дирекције за Националне референтне лабораторије Славољуб Станојевић каже да таква храна носи са собом и једну негативну страну, а то је цена.

"Она је скупља, што не значи да ће људи који конзумирају здраву храну бити безбеднији него остало становништво које користи конвенционалну храну, наравно, ако је она купљена у регистрованим и одобреним продавницама хране", каже Станојевић.

Kвалитет хране зависи од цене.

"Уколико тржиште тражи јефтиније, производ ће сигурно бити нешто нижег квалитета него што би неко можда желео, али ће у сваком случају бити у границама дозвољеног у смислу безбедности", каже Александар Богуновић из Привредне коморе Србије.

"Када је у питању понуда здравије хране, односно онога што се може сматрати здравим избором, ту заиста имамо задовољавајући избор, али и квалитет хране према ценовној моћи наших потрошача", истиче Милица Стевановић из Савета страних инвеститора.

Потрошачима у Србији можда мањка новца, али не и знања о томе шта је добро и здраво.

"Наше истраживање показало је да 40 одсто испитаника жели да се храни здравије. Сваки четврти од 10 који уђе у нашу радњу чита декларације које пишу на производима. Оно што смо приметили јесте да је у последњих годину дана дошло до промене тренда и да људи желе да се хране здравије", каже Мирјана Јовашевић из компаније "Делез Србија".

Али здрава храна не доноси здравље сама по себи. Најважније је како се узима.

"Потребно је да то буде нека разноврсна исхрана, да буде правилно избалансирана, сходно својим потребама. Ми немамо сви исте потребе, ви, ја и остали. Исто тако да се оброци не прескачу", каже Драгана Шиљеговић Филиповић, нутрициониста.

Избор хране у односу на куповну моћ сличан је у Србији и земљама окружења.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.