Круљ: Привредни раст планиран на здравим основама

Круљ је, гостујући у Дневнику РТС-а, нагласио да су смањење буџетског дефицита и јавног дуга један од важних фактора за повећање плата и пензија.

"Буџетски дефицит је био далеко испод три одсто, колико смо видели у првих осам месеци је негде око 1,3 одсто и оно што је још битније је наш јавни дуг који годинама јесте био стратешки изазов за Владу", навео је Круљ.

Истакао је да "када све те елементе ставимо заједно видимо да је Србија на прагу да испуни све економске параметре, а да многе чланице ЕУ нису ни близу ових параметара".

Указао је да се деценијама причало о томе да имамо проблем са дефицитом, али да је сада ситуација другачија.

"Имамо 550 милиона евра буџетског суфицита, плус две милијарде евра инвестиција само прошле године што практично доводи до неколико битних елемената да са једне стране имамо повећање свих параметара када је у питању буџет земље, са друге стране имамо све битне елементе фискалне консолидације, који не само да су одрживи него су и бољи него што су икада планирани, и са треће стране имамо пад незапослености", објаснио је Круљ.

Подсетио је да је план фискалне консолидације био орочен на три године, али да је из године и годину ситуација била боља.

"Овај аранжман који је био са ММФ-ом је сигурно најуспешнији у новијој српској историји, а колико смо могли да видимо из ММФ-а, њихови директори који причају да је то један од најуспешнијих аранжмана уопште", каже Круљ.

На питање да ли нам је потребан нови аранжман са ММФ-ом, Круљ каже да када се постижу овако добри екномски параметри, у ситуацији сте да сами кажете шта вам је потребно.

"Са финансијске стране та подршка није потребна када је ММФ у питању, са друге стране када се прича о искуству које смо и ми и ММФ имали у процесу приватизације и структирних реформи и целог аранжмана он је био позитиван", сматра Круљ.

Додао је да је сигуран да ће Влада донети најбољу одлуку, али да је најважније што је та одлука на нама.

Нагласио је да привредни раст од 3,5 одсто планиран на здравим основама.

"Оно што је најбитније је пре свега како смо ми планирали тај раст – он је планиран као што видимо на здравим основама. Завршавамо Коридор 10, имамо озбиљне инвестиције када је у питању Коридор 11. Када погледамо инфраструктурне радове видећемо врло интересанту лепезу коју је Влада направила када је у питању инвестирање", каже Круљ.

Навео је да имамо инвестиције које се наслањају на програме ЕУ, као што је пут Београд–Приштина, са друге стране имамо инвестиције које се ослањају на турске фирме као што је Београд–Сарајево, док са треће стране имамо кинеске инвестиције.

Говорећи о томе шта су предстојећи изазови, Круљ је рекао да је потребно да се реше стратешка предузећа у реструктурирању, као и да се нада ће се ове године решити питање "Галенике".

"Када причамо о приватизацији сада за разлику од деценија иза решавају се питања која су била јако тешка. Сада се решава оно што практично води у неку нову реиндустријализацију, доносе фабрике, доносе нова радна места. То је било најтеже. Бела Паланка, Лебане, Крупањ значи сва та места где до пре деценију ретко ко је био спреман да дође и да инвестира данас се то дешава", закључио је Круљ.