Може ли Србија да пошаље кеш у историју?

То што Швеђани имају најлакши новчаник у Европи не значи и да имају најмање пара. Наиме, сваки становник ове скандинавске земље има рачун у банци, и готово све плаћа картицом. Тек петина свих плаћања је у кешу, а банке и синдикати подстичу кориснике да их буде још мање.

"Непотребна брига о кеш новцу, да ли ћете имати тачан износ, да ли морате да пазите на новчаник, безбедност је боља и све то иде у прилог картицама", истиче Душан Узелац са портала Каматица.

Мана је могућност да неко контролише где и како трошите новац. Грађани Србије о томе још не треба да брину, јер тек 14 одсто становништва картицу користи свакодневно, а 77 одсто њих једном недељно. Иако потпуни прелазак на електронски новац зависи од развијености економије, прогнозе су да ће и код нас готовина отићи у историју.

"Само зато што постоји алтернатива том готовом новцу он постаје скуп јер његово управљање, дистрибуција, безбедност, хабање и све те ствари је нешто што га чини мање прихватљивим од следеће генерације, а то је електронски новац", објашњава Узелац. 

Корак ка томе је и управљање новцем преко Вибера. Наиме, Србија има највише корисника те апликације по глави становника на свету, и због тога ће бити прва земља у којој се платформа неће користити само за поруке и позиве.

"Проверавате стање на рачуну, вршите плаћање налога, имате креиране шаблоне преко којих плаћате струју, комуналије. Пренесете средства са вашег рачуна на други рачун и све то кроз Вибер", каже Иван Радојичић из Адико банке Србија.

Новац који се чува на картици и видљив је само на Интернету доприноси смањењу корупције и сиве економије. Том логиком ишла је и индијска влада те је из оптицаја повукла највеће новчанице које чине 86 одсто кеша у оптицају.