Све више посла за рударе, ангажована и страна радна снага

У српским јамским и површинским рудницима ради око 25.000 рудара. Рударски посао је један од најтежих, а то занимање већ је дефицитарно, па у потрази за радном снагом и наши рудници подземне експлоатације све чешће запошљавају стране раднике, највише из Македоније и Босне и Херцеговине. До 2023. године Србија планира отварање од пет до седам нових рудника, а до рударског кадра вероватно ћемо и убудуће долазити у иностранству.

Рудник "Леце" је, према подацима филијале Националне службе за запошљавање у Лесковцу, у протеклих неколико година више пута тражио да запосли рударе – јамске копаче и раднике који знају да управљају рудaрском механизацијом.

Иако филијала покрива цео Јабланички округ, на тржишту радне снаге има само четири особе рударске струке, али не и траженог занимања са искуством. Послодавац је зато запошљавао стране држављне.

"Филијала Лесковац је у 2016. години издала укупно 44 радне дозволе македонским држављанима за рад у руднику, а до 12. септембра ове године чак 23 македонска држављанина су, било кроз издавање нове дозволе, било кроз продужење радне дозволе из 2016. године, ангажована у руднику на пословима рудара", наводи Марија Стевановић из филијале Националне службе за запошљавање у Лесковцу.

У девет јамских рудника "Ресавице" већина је домаћа радна снага, али имају и рудара из Републике Српске.

"Ми смо заговорници тога да раде наши мештани, да се не увози радна снага због трошкова превоза, смештаја и, што је веома битна ствар, да са рудником живи место", истиче Мирољуб Новковић из Ибарских рудника.

И британски послодавац, који је успешно приватизовао наше руднике олова и цинка код Љубовије и Горњег Милановца, а припрема отварање и трећег рудника код Босилеграда, у сталној је потрази за рударима.

"Константно имамо отворен конкурс у нашим рудницима, јављају се људи који пролазе обуку и стално се улаже у обуку радника и повећање мера безбедности. Углавном су то људи из локалних средина. У случају да не постоји довољан број радника, тек онда долази до ангажовања људи из других земаља", каже Петар Радовић из Рудника "Минеко" у Србији.

У Бору се школује неопходан рудрски кадар за потребе РТБ-а. И у Техничкој школи у Костолцу, што редовно што ванредно, годишње ишколују 60 ученика рударске струке за потребе ЕПС-ових површинских копова угља.

"По нашој евиденцији јако је мали проценат који чека на бироу у струци с обзиром на то да велики број са четвртог степена наставља студије на Рударско-геолошком факултету, а ови са трећим степеном налазе посао у привредним друштвима", наглашава Горан Несторовић, директор Техничке школе "Никола Тесла" из Костолца.

Само у наредних годину дана Србија ће добити три нова јамска рудника којима ће у први мах бити потребно најмање 100 рудара. Наредних година потребе за том радном снагом биће и утростручене, па би ваљало размишљати о организованим обукама.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.