Може ли се преко Грчке до стабилног снабдевања гасом?

Грчка планира да у луци Александрополис изгради терминал за течни природни гас, такозвани ЛНГ терминал, капацитета 6,1 милијарду кубика гаса годишње. За ту инвестицију, партнере тражи у приватним компанијама, а по 20 посто удела нуди и Бугарској и Србији.

Министар рударства и енергетике Александар Антић каже да тај пројекат делује интересантно са становишта гасног снабдевања и сигурности.

Међутим, додаје министар, те податке треба добро погледати, видети да ли та инвестиција има смисла и на крају донети одлуку.

Председник Удружења за гас Србије Војислав Вулетић каже да је снабдевање Србије из више праваца и од више добављача свакако корисно.

"Уколико се уговори и снабдевач, онда вреди градити и терминал", сматра Вулетић.

Терминал би користио ако се има у виду да Србија и Бугарска већ развијају пројекат гасовода од Ниша до Софије, а наши суседи граде даље гасовод до Грчке.

Румунија има велике домаће резерве, па Србија разматра и гасно повезивање Мокрин–Арад.

Министар Антић наводи да са српске стране треба да се уради једна веома кратка деоница од само седам километара гасовода.

"Ја ћу 28. бити у Букурешту. То ће бити прилика да разговарамо са Румунима, али и да наставимо разговоре са Европском комисијом за подршку", најављује Антић.

Европска унија пооштрава мере за сигурност снабдевања гасом својих чланица.

Известилац Европског парламента Јиржи Бусек наводи да ЕУ има правно обавезујући механизам солидарности у случају озбиљних проблема са испоруком гаса.

"Имамо и листе заштићених купаца, испоручиоца гаса и заштићених примаоца. Имамо кризне планове, а Парламент уводи и 'Коридоре хитних залиха' и обавезну регионалну сарадњу", додаје Бусек.

Европска унија две трећине потрошње природног гаса покрива увозом од чега је једна трећина руски гас, а остатак стиже највише из Норвешке, Алжира и Катара.

Гас се допрема гасоводима и бродовима преко ЛНГ терминала.