"Без олакшица за привреднике нема места за повећање осталих зарада"

Већи минималац од јануара – то је договорено на седници Социјално-економског савета, а коначну одлуку о новој цени рада од 143 динара по сату даће Влада. Овим повећањем од 10 процената, минимална зарада у 2018. требало би да уместо досадашњих 22.880 буде 24.822 динара.

Председник Уније послодаваца Србије и један од чланова Социјално-економског савета Небојша Атанацковић каже да је ово први пут да се у Савету дошло до консензуса када је ова тема у питању.

"Увек су синдикати, па и овај пут, тражили више, полазећи од социјалног положаја оних који примају те минималне зараде. Ми заиста сматрамо да је потребно подићи не само минималну плату него и остале зараде, али очигледно је да привреда нема снаге за тако нешто без олакшица привредницма", рекао је Атанацковић гостујући у Дневнику РТС-а.

Истиче да је потребно растеретити привреду и у финансијском смислу.

"На почетку разговора јуче смо рекли да можемо прихватити било које повећање под условом да се то не одрази на лошије пословање у наредној години... Били смо спремни да прихватимо повећање које би било на нивоу пројектованог БДП-а, негде око три одсто, ништа више од тога. Спремни смо да прихватимо и више, 154 колико су тражили синдикати, ако се влада одрекне додатног прихода. Није логично да више дамо запосленом, а да и држава узме више кроз буџет", објаснио је Атанацковић.

На питање да ли ће једна од тема са представницима ММФ-а бити и питање неопорезивог дела зарада, Атанацковић каже да ће вероватно бити, иако је то мање значајна тема у том разговору од теме повећања плата у одређеним секторима јавне потрошње.

"Нисам сигуран да ће то узети пажњу, али повећање од 10 одсто је озбиљно повећање јер је било мање од осам одсто у претходном периоду", истакао је председник Уније послодаваца.

Буџет би се, сматра, могао пунити и на друге начине, како би се дошло до повећања и осталих, а не само минималних зарада.

"Очигледно да због тога што се линеарно опорезују зараде и врши прерасподела не можемо да очекујемо богзна какво повећање, јер је раст БДП-а ограничен. Очекивали смо да ће бити три или више одсто. Дај боже да буде преко два, али то је недовољно да би зараде могле да расту на нивоу од 10 одсто или више од тога. Све преко тога би нас вукло у инфлацију или нова задуживања", рекао је Атанацковић.

Објашњава да немамо довољно средстава за инвестиције које би долазиле изнутра.

"Очекујемо увек неке инвестиције из света, а разглог је сувише велико оптерећење привреде. Имамо релативно скроман порез на профит, који је 15 одсто, али ми до профита не можемо доћи због парафискалних намета, тако да је привреднику свеједно, он на крају види сам резултат, ако нема места за нове инвестиције, за ширење посла, нова запошљавања, онда привреда остаје ту где је, а очекивати развој из директних страних инвестиција није дуго одржив", закључио је Атанацковић.