Пао промет стамбених непокретности

Тренутно је у Србији активно више од 1.000 градилишта, а број запослених у том сектору је повећан на 128.000. Прошле године издато је 50 одсто више грађевинских дозвола него 2014.

"Имамо апсолутни рекорд по броју издатих грађевинских дозвола. У јуну месецу ове године, било их је 1.780, што је апсолутно појединачно најбољи резултат откако се прате ови подаци", каже државни секретар Министарства грађевинарства Александра Дамњановић.

Граде се нови стамбени комплекси, где се станови продају и пре завршетка градње.

"Стамбена градња мора да буде носилац, али овде ће се градити и шопинг молови и канцеларијски простори и пословни простори, ритеил паркови", каже Ервин Пашановић из проценитељске куће "Адвентис".

Према подацима Пореске управе, у првој половини ове године продато је 13 одсто мање станова и кућа него 2016. У Београду је број продатих стамбених објеката мањи за 20 процената. Подаци Републичког геодетског завода се нешто разликују, али такође бележе мању продају у Београду. За разлику од ранијих година, када су се добро продавали и стари и нелегални станови, купци су постали много опрезнији и захтевнији.

"Осим поверења у инвеститора и да ће завршити зграду у квалитету у којем је купцима обећано на самом почетку изградње, купци такође траже да у тим новим становима и новим комплексима задовоље и неке друге потребе које ти комплекси могу да имају, додатне садржаје као што су игралишта за децу, малопродајни центри", истиче Душица Гаковић из ДЕКА инжењеринга. 

Најквалитетнији станови могу се купити за око 2.000 евра по квадрату, а просечна цена квадратног метра стана у Београду је око 1.000 евра, као и прошле године.

"Што се тиче станова староградње у београдским општинама, углавном су задржане исте цене или је тренд смањења цена за стару градњу. Неке што се тиче новоградње имају повећане цене", каже Марија Рашковић из Републичког геодетског завода. 

Најјефтинији станови могу се наћи у Суботици, Јагодини и Лесковцу и за 300 до 350 евра по квадрату.