Ко и под којим условима може да купи пољопривредно земљиште

Да би могли да купе пољопривредно земљиште, странци ће прво морати три године под закупом да га обрађују, и да имају регистровано пољопривредно газдинство и то у активном статусу.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић истиче да то мора да буде без прекида најмање десет година.

"И плус овај општи услов који се тиче поседовања власништва, не закупа, не уговора о пословно-техничкој сарадњи, не никаквог другог алата осим права својине над средствима за обраду пољопривредног земљишта. Сложићете се да су ово изузетно рестриктивни услови и кад све то испуни може максимум два хектара", каже Недимовић.

Кад је Мађарска видела да су странци купили значајан део њене територије, скупо је откупљивала то земљиште да би га вратила у посед, а онда сазвала референдум и забранила продају.

Већина земаља у процесу придруживања није дала пуну слободу стицања права својине над земљиштем.

"Неке земље попут Словеније су биле либералније у том смислу да нису тражиле додатне прелазне рокове, али су постављале врло стриктне услове за стицање права својине, док су друге земље попут Пољске, Хрватске и Мађарске, на пример, захтевале посебне транзиционе рокове у којима ће такво право бити омогућено", каже Ксенија Миливојевић из Министарства за европске интеграције.

Додатна ограничења су и то што се не може се продавати грађевинско земљиште, војно, па ни оно у близини војних објеката, због безбедности.

Према Уставу, стране фирме које се не евидентирају у Србији, немају право на куповину земљишта, одговор је министра на дилеме у јавности.

"Потпуно су неоправдане, мислим да се тема помера тамо где јој није место, очигледно нису читали ССП и никаква нова дозвола неће бити него што је то било претходних 5,10,15 година у погледу правних лица", каже Недимовић.

Упућени тврде да су многи заинтересовани за куповину наших ораница, рецимо Италијани који су покуповали многе парцеле у Румунији. Зато су измене закона важне, оцењује стручна јавност, макар и у задњи час.

"У наредних десет година по мени треба да се постигне један политичко-научно стручни консензус, око опште пољопривредног земљишта. Моја размишљања иду у правцу да се забрани продаја земљишта више због тога што је то добро од националног значаја", каже Милан Простран, стручњак за пољопривреду.

Државно руководсво очекује да ће Европска комисија препознати да изменама Закона о пољопривредном земљишту, Србија није прекршила Споразум о стабилизацији и придруживању.