Хрватска почела да примењује договор о таксама

Хрватска је након бурних реакција земаља региона смањила накнаду са 2.000 на 90 куна, односно са 270 на 12 евра. То, међутим, није створило гужву на граничном прелазу, јавља репортер РТС-а.

Након хрватске одлуке да царине врати на стари износ, Србија укида појачане инспекцијске контроле робе биљног и животињаког порекла, које су као контрамера уведене 4. августа.  

Директор Сектора за економске односе са иностранством Привредне коморе Србије Ненад Ђурђевић каже за РТС да је закључак да једностране мере не доносе ником добро, као и да недостаје координација ресорних министарства у региону.

"Постоји велика међузависност наших привреда било у инвестицијама, било у робној размени", каже Ђурђевић.

Нагласио је да је пољопривреда важан сегмент у свим државама региона, као и да се показало да је хрватска мера била "кратког даха и кратког рока".

Указао је да је у првих неколико дана од када су се примењивале веће таксе штета процењена на неколико десетина хиљада евра, као и да су извозници одустајали од извоза робе.

"То је једна лоша порука. Посао и бизнис захтева сталност и процедуре које су јасне, ове промене изазивају повлачење капитала што није добро", сматра Ђурђевић.

Тврди да је региону потребна хармонизација процедура, јер је привредницима важно да имају предвидиво стање.

"Мислим да је нашем региону потребно више, пре свега, хармонизације процедура, да је потребно више договора око увођења и усаглашавања и признавања и сертификата и лабораторија и практично референтних институција које ће важити за читав регион"", каже Ђурђевић.

Навео је да се могу извући неке поуке из ове ситуације.

"Упућени смо једни на друге, привреде су компатабилне. Мислим да ће постати пракса координација ресорних министарстава и да ће да мотивише министарства на координацију и хармонизацију процедура", закључио је Ђурђевић.

Хрватска је раније проширила списак воћа и поврћа које мора да прође фитосанитарни надзор на граници ако долази из трећих земаља, у које се убраја и Србија.

Уместо дотадашњих 90 куна, одређене су 22 пута веће таксе, које су износиле око 270 евра. Мера се односила на 168 земаља, али су њоме највише погођене државе региона.

Влада Србије је Хрватској упутила ноту, а Царина Србије је појачала мере контроле и надзора над робом биљног и животињског порекла чије је порекло или земља отпреме Хрватска.

Министри БиХ, Црне Горе, Македоније и Србије раније су затражили од Европске комисије да хитно реагује против хрватских мера, после чега је премијер Андреј Пленковић наложио министру Томиславу Толушићу да већ ове недеље пронађе решење које ће отклонити проблем са суседним земљама.