Како повећати извоз органске хране

Органска производња у Србији расте из године у годину – шансу пољопривредници виде и на домаћем и на страном тржишту. Све је више и оних који се удружују због извоза, али шта им недостаје да приноси извоз буду већи?

У Карановцу код Варварина успева све што се засади. Самохрана мајка троје деце Мирјана Стевановић пре три године почела је у свом родном селу органску производњу. На два хектара произведе око осам тона поврћа.

"Ми производе третирамо искључиво ђубривом од коприве и гавеза. Правимо га сами, не кошта нас ништа", истиче Мирјана Стевановић, власница пољопривредног газдинства "Органски висови" у Карановцу.

Њеним стопама кренули су и други мештани овог села. Саде и купине.

"Педесет ари сам засадио и планирам још педесет, можда и до хектара", каже Радован Митровић.

Онима који се упусте у производњу, мала помоћ стиже и од банака. За добар пројекат могу да добију и до милион динара неповратних средстава.

"Ове године смо имали рекордан број пријављених пројеката – 67 – који су конкурисали, а ми се надамо да ћемо већ следеће године имати троцифрен број", наводи Властимир Вуковић из НЛБ банке.

Да се боље послује када их је више, кажу и они који су више од деценије у послу. Удруживање је шанса, нарочито за робу која се тражи преко граница.

"То су углавном Немачка, Француска, земље са севера Европе, упити су свакодневни, али ми не можемо да одговоримо ни нашем тржишту", указује Небојша Ђурђевић из удружења "Јовањица".

Али и даље се извози до 20 милиона евра. А у српским маркетима органски производи на полицама заузимају тек око један одсто, кажу у Привредној комори. Произовођаче мучи и што не могу да користе сва средства за заштиту производа која су већ одобрена у Европској унији.

"Неусаглашеност регулативе им је највећи проблем, нарочито када је реч о сертификацији препарата који се користе у органској производњи, пуно разговарамо са Министарством пољопривреде о томе", истиче Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије.

Док се чека на олакшице, интересовање за традиционалну производњу расте. Добро би дошла стимулација државе.

"Ако хоћемо ту производњу и да се добро да позиционирамо мора држава да то препозна и да стимулише кроз субвенције, а истовремено треба конкурисати и за средства ИПАРД фондова, фондова ЕУ где такве врсте производње имају одређени приоритет", објашњава агроекономски аналитичар Милан Простран.

Агрономи процењују да је сваки девети хектар земљишта у Србији необрађен, самим тим и погодан за пољопривреду без хемијских средстава. Док је укупно 2.000 пољопривредника који се баве органском производњом на близу тек 15.000 хектара.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.