Шта ће се отварањем "Икее" променити у култури живљења у Србији?

Долазак "Мекдоналдса" био је прва ласта транзиције, а Србија се поносила тиме да је слетела прво у Београд. Да ли је онда долазак "Икее" последња ласта коју смо предуго чекали. Нарочито ако знамо да је та ласта већ била овде, па побегла, пред рат, пре 26 година.

"Хајде да будемо оптимисти па да верујемо да, упркос свим тензијама у региону, да отварање 'Икее' у Београду, поред тога што се пробија једна психолошка граница, можда ипак значи да менаџмент 'Икее' боље познаје ситуацију и тода неће бити нових драматичних потреса у региону нарочито не оних ратних", каже Зоран Пановић, новинар.

Може ли један бренд заиста да буде више од робне куће, преокрет за бољи живот.

"'Икеа' није нешто што ће променити свет и Србију, али имати 'Икеу' значи бити део једнога света и сигурно је сигнал да идемо у неком бољем правцу", каже Пановић.

То би значило да Србија постаје обична европска држава, где владају велики светски брендови и где сви купују исто.

"Моменат глобализације у овом смилу свакако постоји. Е сада, да ли ће нам куће мало више личити на њихове могуће је, али зашто би то морало да буде по дифолту лоше. Можда је то наш начин да ми мало живимо пријатније", каже Бранислава Антовић, блогерка.

Многе нервира то што се у медијима толико говори о "Икеи", други не могу да дочекају отварање. О томе су маштали сваки пут када су морали да путују у Загреб или у Будимпешту по намештај.

"Долазак оваквих брендова, долазак оних који су признати и вољени у свету је јако битно, ствара у нама тај осећај припадања. Неко може рећи да је то глупаво да је то банално, али мисли м да је овом народу овде потребно да се тако осећа. И мислим да ово има пуно више значаја него што се у први мах чини", каже Антоновићева.

И да се вратимо на питање са почетка: да ли "Икеа" најављује крај транзиције и чежње за светом? Можда и не, јер неки се већ питају када стиже "Старбакс".