Суша успорила раст БДП-а, ускоро мере за његово убрзање

Влада Србије ће у наредних 10 дана изаћи са краткорочним мерама које би требало да убрзају раст бруто домаћег производа, како је пре неколико дана најавила премијерка Ана Брнабић. БДП расте спорије него што се очекивало, а разлог је суша.

Уместо пољопривредници, лоши временски услови убиру плодове. Мање је произведене струје, али и кукуруза, соје до 60 одсто, и шећерне репе. Пољопривреда је важна ставка у бруто домаћем производу, што се осетило у укупном збиру.

Наводњавање је решење у последњих 18 година пошто осам година имамо сушу. Невероватно је како пољопривредни произвођачи не размишљају, ово није изузетак, истиче аграрни аналитичар Жарко Галетин.

Суша је државу натерала да предузме мере.

Са веома добром фискалном дисциплином и суфицитом, можемо да уложимо у краткорочне мере које ће утицати на раст, а добре су у смислу капиталних инвестиција. Гледаћемо које све пројекте имамо спремне у овом тренутку, истиче премијерка Ана Брнабић.

Треба почети од онога где смо најтањи, сматрају стручњаци.

"Ако погледамо техничку структуру инвестиција, очигледно да заостајемо у грађевинским активностима, станоградња на минимуму, то треба да поправи, чак и утростручи", сматра Иван Николић из Економског института.

Држава, верује Николић, треба да подигне за 1,5 одсто удео својих инвестиција. У структури српског БДП-а највеће место заузима прерађивачка индустрија, следе трговина, пољопривреда. Поставља се питање шта треба у дужем року да буде у фокусу.

Професор на Економском факултету Љубодраг Савић каже да српска пољопривреда. и прехрамбена индустрија морају да добију пуну подршку Владе. "Не очекујем од владе да отвара фабрике и управља предузећима, то се радило 50', 60', и 70-их година прошлог века, али може да стабилност и извесност пословања учини већом него данас", напомиње Савић.

Још се не зна о каквим се мерама размишља, али се зна ка чему би требало да буду усмерене.

"Иза наше стопе раста од два, два и по одсто стоји извоз. То су страни директни инвеститори, они су окренути извозној тражњи, домаћа мора да се ослободи. Сада се отвара простор, имамо неупоредиво бољи макроекономски оквир, више простора у буџету", објашњава Иван Николић.

Уз похвале за дисциплину у трошењу новца, Србији од оних који су на челу светских финансијских институција стиже задатак - да би достигла Европску унију потребне су знатно веће стопе раста.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.