Планска садња доприноси бољем роду и већој заради

У највећем бостанџијском селу у Мачви – Слепчевићу, ове године је лубеницу на 150 хектара засадило око 50 домаћинстава.

"Лубенице ове године имамо три хектара и 20 ари, а производњом лубенице се бавимо, још се и отац бавио, сигурно неких тридесетак година. У Слепчевицу је лубеница, не могу да кажем, основни извор прихода, али један озбиљан извор прихода у овом делу године", каже Радиша Иванић, узгајивач лубеница.

У плодној Мачви лубеница ретко изневери узгајиваче, али род није мање сладак ни у другим крајевима.

"Срем, Пећинци. Најслађа је лубеница тамо, тај део највише се производи", истиче трговац Мита Бактеровић.

Његов колега трговац Стефан Благојевић наводи да су из посебне лубенице из места Михаљевци, а специфичне су по томе што су мало крупније, слатке и свеже.

Специфични су и услови који погодују одређеним културама. Они би требало да диктирају производњу воћа и поврћа у различитим крајевима Србије. У потрази за новитетима и бољом зарадом, пољопривредници одступају од препорука природе.

"Нажалост, управо због тога што нема рејонизације и регионализације у примарној пољопривредној производњи, управо се дешава сваштарска производња. Ми рецимо имамо сада у Бачкој огромне засаде боровнице, огромне засаде малине, а нема потреба да земљиште прве категорије покривамо засадима малине", објашњава економиста Драго Цвијановић.

"Постоји одређена специфичност региона и ја мислим да се људи и држе тога. Али једноставно тржиште и сами услови за производњу, наравно доступност и складишних капацитета и потенцијала за продају практично би требало да услове оно где ће се најекономичније и најпродуктивније радити производња и производити квалитетан производ", указао је Зоран Јањатовић, помоћник министра пољопровреде за рурални развој.

Виноградари имају рејоне већ неколико година. Воћари су, на путу да добију документ захваљујући којем ће се на основу географских, климатских и геолошких карактеристика одређивати и врсте погодне да се у том рејону гаје.

"Бресква, рецимо из Гроцке не може се упоредити ни са једним квалитетом брескве у држави или рецимо из Ритопека трешња. Оно што је важно то је да се направи, да се испуни 6К – квантитет, квалитет, континуитет, контрола, конкурентност и капитал да има да се покрене производња да би се могли извести", каже агроекономиста Драго Цвијановић.

Рејонизацију би, сагласни су стручњаци требало да прати и удруживање. Већа понуда верују, значи и бољи третман на тржишту.