Банке све више одобравају кредите за куповину земљишта

Индустријализација у Србији деценијама за нама опустела је трећину села. Међутим, питање је дана када ће пољопривреда постатати један од профитабилнијих послова. Доказ за то је све више банкарских кредита за куповину земљишта. 

Јанко Хрцан из Кисача, није хтео пред камере, али објашњава зашто је подигао кредит да купи земљиште. Тврди да су камате за ту намену значајно пале, што му отвара могућност за исплативију производњу.

"Ако нам неко понуди земљиште у близини нашег земљишта, лично гледам да укрупљавам посед и чак и да немам паре, узмем паре од банке на период од пет, седам или осам година, ту камату ћемо надоместити и родом", рекао је Јанко Хрцан. 

Камате за куповину земљишта пре три године кретале су се око 10 одсто, а сада су од три до до четири одсто годишње. Све је ствар договора са клијентима, зависно од врсте обезбеђења, рока отплате или величине парцеле.

"Обезбеђење по овим кредитима је најчешће сама земља која је предмет куповине. То у одређеним ситуацијама ствара додатне трошкове о чему клијенти треаба да поведу рачуна, упис хипотеке, процена вредности земљишта, овера уговора и тако даље", каже Зоран Ристић из Уникредит банке.

Ако је земљорадња профитабилна како онда објаснити да на само неколико киломатара од центра Београда имамо њиве и ливаде које ничему не служе. Одговор је у нашем менталитету. Овде су, на пример, два брата пре 50 година поделила имање. Један је то оставио унуцима, а они отишли у иностранство. Други је продао свој део парцеле, узео капару али није је наплатио, па је сада та парцела у судском спору.

У Србији је регистровано милион 305.000 пољопривредника који у просеку поседују по пола хектара. Инвеститора за укрупњавање поседа има али они у појединим деловима Србије због расцепканости парцела, не могу да укрупне имање да би уложили у модерну производњу.

"Често се може чути да је због неких грешака у катастру или зато што је у катастру уписано више власника на једној парцели, то земљиште остало необрађено. Ми бележимо како ствари стоје, дакле, ако постоји више власника на једној парцели ми их морамо уписати као власнике парцеле", каже Маја Радовић из Републичког геодетског завода.

Како се будемо приближавали чланству у Европској унији, земљиште ће вредети више. Имаћемо и више интересовања за пољопривредно земљиште. За онај брдско-планински део држава има субвенције, али и планове останка и повратка на село.