Отварају се нови рудници, у току претрага терена

У наредних неколико година, најављују из Владе, у Србији ће бити отворено од пет до седам нових рудника. Тренутно на 120 истражних поља за разним рудама и минералима трага 35 махом страних компанија. Два капитална посла су у завршној фази истраживања – "Јадар" код Лознице и нова налазишта бакра и злата на југоистоку земље.

Пројекат "Јадар" је у фази студијске разраде почетка производње. Задатак новоформиране заједничке радне групе Владе и светског рударског гиганта "Рио Тинта" је да убрза тај посао и издавање дозвола, јер је план да рудник јадарита проради најкасније 2023. године.

Очекивања су велика јер се уз рудник најављује и фабрика за прераду руде, а можда и за производњу литијумских батерија.

"Инвестиција од милијарду евра, више од 500 запослених директно у рударству, са пратећом привредом око 1.800 запослених. Утицај на БДП на садашњем нивоу око 1,3 одсто. Један од највећих извозника ћемо постати, није интерес да се ту произведе, да се ископа литијум и да се у том облику он извози. Не, ми инсистирамо на томе да се врши финализација производње", истиче министар рударства и енергетике Александар Антић.

"'Рио Тинто' види Србију као атрактивну инвестициону дестинацију. Пројекат 'Јадар' је важан део развојног програма 'Рио Тинта'", наводи Болд Батар, извршни директор "Рио Тинто" групације "Енергија и минерали".

Лозничко лежиште нове руде јадарита, богате веома траженим литијумом и бором, јединствено је у свету. Процењује се да има резерви од 130 милиона тона литијума и више од 10 милиона тона бората.

"Посебан значај је због тога што су пројекције да се европско тржиште може снабдевати скоро стопроцентно литијумом, литијум-карбонатом, а светско са око 20 процената. То даје један изузетан значај за развој Републике Србије, целокупне њене привреде", каже професор Војин Чокорило са Рударско-геолошког факултета у Београду.

И нова налазишта бакра и злата "Чукару пеки" код Бора и "Савинац" код Бољевца потврђују рентабилност производње, јер досадашња истраживања показују да у тони руде има од 20 до 30 грама, па чак и 50 грама злата.

"Данас је у свету врло мало налазишта са 30 грама по тони руде. То су веома високи садржаји, садржаји који су били карактеристични за нека ранија истраживања. Повећана је економичност експлоатације злата захваљујући напретку технологије, па се могу експлоатисати лежишта која имају и много ниже садржаје", објашњава геолог Душан Подунавац.

Три рудника угља, олова и цинка биће отворена већ у наредних годину дана у околини Крупња, Пирота и Босилеграда.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.