Коме одговара јак, а коме слаб динар

У последњих месец дана динар је према евру ојачао за 1,3, а од почетка године за 2,4 одсто. Народна банка Србије је, ради смањења дневних осцилација курса, од почетка године купила 640 милиона евра. Слаб динар одговара извозницима и девизним штедишама, док јак динар иде наруку онима који имају кредите у еврима.

Слабљење динара углавном смо кудили. У 2017. ситуација је обрнута. Највише разлога за задовољство имају задужени са стамбеним кредитима у еврима којима је мања рата у динарима.

"Да кажемо да је нека разлика на месечном нивоу хиљаду динара, али на годишњем нивоу то је лепа свота новца. Осим тога, и сигурност је већа чим је курс стабилан, људима који имају рату у еврима значи да имају неку врсту сигурности, што је битна ствар што се тиче стамбеног кредита", сматра клијент банке Драган Шуковић.

Упоредном анализом јасно се види коме одговара а коме не одговара јак динар. Слаб динар одговара извозницима, банкама које пласмане позајмљују из иностранства, мењачницама, запосленима који плате добијају у еврима, девизним штедишама.

Јак динар одговара увозницима, банкама са динарским изворима за пласмане у динарима, дужницима са кредитима у еврима. Дакле, свима који примају динарске зараде као и динарским штедишама.

Шта је утицало на јачање динара и одакле динари којима се купују еври? Економисти кажу да су пресудан утицај на тражњу имали велики инвеститори али и добри економски показатељи земље.

"У последњем периоду дошло је до благог јачања кредитног рејтинга Србије, до смањења кредитног ризика земље и самим тим до јачања поверење великих институционалних инвеститора у динарске државне хартије од вредности и о већим пласманима, значи замени евра у динаре и то повећава понуду евра и самим тим утиче на пад курса и јачања националне валуте", објашњава Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије.

Дакле, понуда евра је већа од тражње и у неку руку сезонског карактера и због доласка гастарбајтера. У мењачницама указују на феномен који ранијих година нисмо имали. Све је више наших људи из Скандинавије и прекоокеанских земаља па се све чешће мењају најразличитије валуте. У протеклих годину дана динар је ојачао према долару за 11 одсто.

"Могу да кажем да је доста људи који долазе из Кине код нас, који имају понуду. Засад не доносе јуане, већином доносе америчке доларе. Руских и турских туриста има можда понајвише, поготово турских. Они, када долазе код нас, имају доларе. Међутим, има и Руса и има доста понуде рубаља", каже мењач Борисав Брујић.

Када је реч о јачању динара, слично је и са осталим земљама источне и југоисточне Европе. Од почетка године ојачала је и чешка круна, мађарска форинта, као и динар, а посебно турска лира. Стручњаци кажу да је распон пада или јачања валуте у просеку око три одсто и да би се неки негативан ефекат за извознике осетио када би се тај тренд задржао у дужем периоду.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 21. септембар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи