Школовање за будућност – да ли ће огласи за посао остати без одзива?

Једноцифрена стопа незапослености – реалност развијених држава, за Србију је приоритет. Достижан је за две-три године, тврде економисти, и упућују на статистику која бележи пад стопе незапослености. Али, отвара и нови проблем.

"Ту је статистичка методологија као један фактор, али дефинитивно и све мањи број становника у Србији и мањи контингент радне снаге. Уколико се овај тренд настави, а наравно са оним вишим стопама раста које желимо, Србија ће врло брзо, за десетак година, ма колико то деловало чудно, доћи у позицију да на тржишту рада имамо дефицит", каже Иван Николић са Економског института.

Могући дефицит је већ приметан.

"Континуирано постоји већа тражња за запошљавањем у области ИТ, области прерађивачке индустрије, области текстилне индустрије, у летњим сезонама у области грађевине, пољопривреде, туризма и угоститељства", истиче директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић.

У суфициту су, с друге стране, теже запошљиве категорије – старији од 50 година, неквалификовани, људи са застарелим занимањима. Висока незапосленост међу младима стални је проблем. Помоћ нуде институције.

"Имамо посебне програме за стицање практичних знања за она лица која немају довољно знања и вештина, али, оно што је важно, имамо посебне програме и за запошљавање особа са инвалидитетом и за лица ромске националности", напомиње Мартиновић.

Александар Кемивеш из Привредне коморе Србије каже да се помоћ ПКС-а своди на различите модалитете који помажу да компаније раде боље и повећавају обим производње, извоз, продају, да извозе на страна тржишта и самим тим да расту, развијају и шире се.

"Индиректно са тим њиховим растом, повећава се обим производње али и потреба за новим запошљавањем", рекао је Кемивеш.

На потребе тржишта рада треба одговорити образовањем и продуктивношћу, поручују економисти.

"Одржавање виших стопа раста мора да се преусмери на оне активности које добацују већу додату вредност односно где треба да се искаже продуктивност рада као фактор који 'вуче' те активности", указује Иван Николић.

Проблем са којим би могла да се суочи и Србија, већ погађа далеко развијеније земље. Немачка је у сталној потрази за лекарима, инжењерима, информатичарима, због чега губи милијарде евра годишње.