"Фискални проблеми градова и локалних самоуправа угрожавају јавне финансије"

Павле Петровић је на конференцији за новинаре у Београду рекао да фискални проблеми градова и локалних самоуправа угрожавају јавне финансије земље и коче привредни раст.

"Ако Влада Србије не предузме неопходне мере, дугови градова и локалних заједница ће потопити државне финансије", рекао је Петровић.

Тај дуг је, према његовим речима, велик колико и дуг "Електропривреде Србије" од једну милијарду евра или дуг који је имао "Србијагас" од 1,2 милијарде.

Он је навео пример општине Смедеревска Паланка, која у овом тренутку касни у плаћању обавеза у висини три годишња буџета.

"Не постоје прецизни подаци о кашњењима доспелих обавеза, али према извештају Државне ревизорске институције и анализе буџета, тренутни дуг градова и локалних самоуправа без дугова локалних јавних предузећа, апотека и домова здравља премашио је 100 милиона евра", рекао је Петровић.

Структурални проблем локалних самоуправа је то што се, према његовим речима, велика средства из буџета одливају на субвенције, укупно око 200 милиона евра, а недостаје најмање 250 милиона евра за инвестиције у локалну инфраструктуру, водоводе, канализацију, прераду отпада...", рекао је Петровић.

Локалне самоуправе и градови за инвестиције, према његовим речима, издвајају свега један одсто БДП-а или 330 милиона евра, док земље централне и југоисточне Европе издвајају два одсто.

Додао је да Град Београд 15 одсто годишњег расхода или око 100 милиона евра даје за покривање губитака у Градском саобраћајном предузећу "Београд", јер половина становништва не плаћа карте или има повлашћен статус, а нема довољно новца за инвестиције.

"У претходне три године за инвестиције је одвојено свега 80 милиона евра, а требало је барем дупло", рекао је Петровић.

Додао је да Београд и Нови Сад отпадну воду избацују у Дунав јер нема централног пречистача, а велики број становника у главном граду нема исправну воду за пиће и канализацију, депонија у Винчи прави проблеме, а недостају и предшколске установе.

Задуживање Града Београда ради повећања инвестиција није, према његовим речима, добар модел јер је дуг са 60 милиона евра у 2007. години нарастао на садашњих 410 милиона евра.

"Београд у време када је узимао кредит како би инвестирао није штедео на текућој потрошњи, већ је због популистичких мера делио 13. пензију", рекао је Петровић.

Каже да Град Нови Сад има стабилније финансије од Београда, али нема новца за инвестиције.

Додао је да не треба заборавити да Нови Сад, према Закону о финансирању локалне самоуправе и тренсфера, још добија милијарду динара.

"Опасност по градску касу могао би бити дуг апотека у власништву локалне самоуправе од око 400 милиона динара и губитак Спортског и пословног центра 'Војводина', чији је акумулирани губитак 500 милиона динара", рекао је Петровић.

Град Ниш је крајем прошле године, према његовим речима, каснио у плаћању обавеза у вредности од три милијарде динара, што представља више од трећине његовог буџета.

У претходне три године, како је рекао Петровић, Град Ниш је добијао ванредну помоћ из републичког буџета укупно око пола милијарде динара и узимао кредит за ликвидност да би платио хитне обавезе.

"У најтежој ситуацији је Град Крагујевац, јер је на крају 2015. године дуговао четири милијарде динара, што је скоро једнако годишњем буџету, локална јавна предузећа дугују две милијарде динара, а градска топлана 'Енергетика' дугује свима и потражује од свих. То предузеће ЕПС-у и 'Србијагасу' дугује 12 милијарди динара", рекао је Петровић.

Додаје да ће Крагујевац банкротирати ако нема финансијске консолидације.

"Тешко да то може да се оствари без учешћа републике у смислу квази монетарног фонда, не републике у смислу као до сада, кад почне да гори, ви из буџетске резерве дате паре и одложите проблем, него подигни стопу пореза на имовину, отпусти раднике, па тек онда ћеш добити", објашњава Павле Петровић. 

На питање да ли очекује да те проблеме реши нови премијер Србије, Петровић је рекао да "он то мора да уради".

Додаје да су они који су били дужни да те проблеме виде претходних година, министри привреде, финансија и локалне самоуправе.

"Ниш и Крагујевац би се финансијски распали ако се ништа не би предузло. Фискални савет ће резултате истраживања презентовати Међународном монетарном фонду", рекао је Петровић.

Члан Фискалног савета Владимир Вучковић рекао је да су заједнички проблеми локалних јавних предузећа вишак запослених.

"Само да се број запослених у предузећима спусти до просека републике и само та конзервативна процена доводи до тога да је десетак хиљада, а сигурно и више од тога у локалним јавним предузећима вишак. То је тих 15 одсто од поменуте 64.000", рекао је Вучковић.

Од 500 локалних предузећа, свега тридесетак послује позитивно, остала дугују 250 милиона евра - највише "ГСП Београд", "Воде Војводине", "Енергетика Крагујевац".