Савић о аранжману са ММФ-ом: Постигнути резултати добри, наставити даље

Небојша Савић је, гостујући у Дневнику РТС-а, истакао да су структуралне реформе – попут реорганизације ЕПС-а и "Србијагаса" – најтежи, најкомплекснији и најзахтевнији делови реализације једног економског програма.

Шта ћете рећу сутра на пленарној седници са Мисијом из Вашингтона – шта је то што је Србија конкретно урадила за ових шест месеци?

Прва ствар која ће бити на дневном реду јесте закључни део једног програма. Ми се налазимо практично у завршних шест месеци једног успешног програма са Међународним моненарним фондом. Успешног, чак и у неким ширим размерама. А то је чак и став мисије – да оно што је и практично реализовано у протекле две и по године, један од успешнијих програма које је Фонд реализовао уопште.

Када говоримо о Србији, најважније је што смо успели да успоставимо монетарну стабилност која траје практично од почетка програма, да се у међувремену оставарила фискална стабилности, она се остварује и даље у овој години, што значи да се у трећој години програма реализује. И остао нам је још један сегмент у структуралним реформама који је реализован и који ће тек бити реализован.

Управо се тај сегмент чини да иде најспорије и тиче се јавних предузећа. Када кажете успешно, да ли је могло то да буде успешније и брже? Знамо да је то реорганизација и ЕПС-а, "Србијагаса" и "Железница"...

Дакле, када говоримо о структуралним реформама, то су увек најтежи, најкомплекснији и најзахтевнији и по времену које је потребно да се реализује програм - у том сегменту - најзахтевнији делови. Један део тих реформи је остварен и то један од најважнијих. Ја бих подсетио на ону која је везана за тржиште рада, она је очигледно дала резултате.

Мислите на Закон о раду?

Тако је. Управо на то мислим. И то је отворило простор за решавање бројних проблема. Наравно, остала су на дневном реду предузећа која су вишедеценијски проблеми у српској привреди и они ће морати да се реше. Решавају се постепено. Хтео бих да кажем, оно што и Мисија истиче, да је напредак који је остварен у "Железницама" значајан, ту се иде даље. Остаје проблем "Електропривреде" који има своју економску, финансијску, своју политичку, а рекао бих и своју синдикалну димензију.

Која од тих димензија ће бити пресудна да би се ЕПС поставио на здраве ноге?

Решавање ЕПС-а је вишедимензионално, један сегмент је урађен али остали су и други сегменти који треба да се ураде што је пар екселанс политичко питање које треба решити. Безусловно треба решити, јер је то највећи систем у земљи који је носилац привреде. Без енергетике не фукнционише ништа у земљи.

Да ли заиста у предстојећим разговорима неће бити помињано повећање плата и пензија, с обзиром на то да се буџет прави већ на јесен?

Буџет се прави за идућу годину и то повећање вероватно припада идућој години. Када се буде разговарало о буџету, онда ће се разговарати евентуално и о томе.

Колики је маневарски простор за повећање плата и пензија?

Ја сам присталица, као економиста, да прво морамо да остваримо резултат, па тек онда да разговарамо о расподели позитивног резултата. Хајде да направимо стопу очекиваног раста, хајде да направимо резултат, да остваримо тај вишак па онда да разговарамо о томе на колико могу да се повећавају плате и пензије. Рекао бих још нешто, а то је да обезбеђујемо средства за даљи развој – морамо да правимо равнотежу. Наш проблем је што смо превише трошили у прошлости. Рачуни су сада стигли и морају да се плате.

Доста сте опрезни у изјавама...

Наравно, зато што улазимо у фазу кад излазимо из програма са ММФ-ом.

Аранжман се завршава у фебруару, да ли нам је потребан нови?

Мислим да нам је потребан нови. Управо да бисмо обезбедили континуитет започетих реформи, и да бисмо успели да остваримо све оно што желимо да остваримо. Дакле, развој Србије мора да буде постављен на дугорочним основама. Постигнути резултати су добри, али треба наставити даље да бисмо имали нове резултате, нове стопе раста, ново запошљавање, и обезбеђивање новог просперитета.