Фабричке хале појединих предузећа у стечају и даље раде

Међу законима који чекају нову Владу је и Нацрт измена закона о стечају. То је већ други пут да се закон донет 2009. године поправља са циљем да стечај буде ефикаснији, да се повериоци праведније намире и реши статус предузећа са чиме се касни бар 15 година, оцењују у Министарству привреде. Од доношења закона покренуто је више од 1.600 стечајева, последњих година чешћа је продаја имовине предузећа која су банкротирала, а нису ретки примери да фабричке хале и после тога раде.

Некада метал а данс текстил – до промене је дошло када је турски инвеститор за милион и по евра купио хале нишког ЕИ "Чегара", једне од фирми из састава некадашње електронске индустрије.

"Укупна вредност инвестиције до данас износи око 8.100.000 евра, данас ми запошљавамо 630 радника са циљем да до краја 2018. запослимо 2.000 радника", истиче директорка за развој нишког "Астер текстила" Весна Шупут.

Недостају им квалификовани радници, па их сами обучавају а о томе да ли им се инвестиција исплатила процениће за деценију. За сада, јединствен је пример групе радника "Прве Петолетке", који су се удружили и не чекајући крај стечаја закупили фирму – сарађују са старим и новим партнерима и 80 одсто производа извозе.

Данијела Петровић каже да је разлика велика, а раде и суботом како би све стигли. Наглашава да је већа и одговорност. Данијела Николић наводи да су плате редовне, а волела би да ту ради до пензије.

"У овој ситацији када су они и радници и власници не може доћи до преливања од стране радника ка власнику, јер они уједно раде за плату али они су ти који одлучују шта ће бити са добити и које ће бити дивиденде", објашњава директор трстеничког предузећа "Заптивни елементи" Душан Стевановић.

И док се њима жури да се стечај што пре оконча јер желе да купе предузеће, судска пракса показује да поједини закупци настоје да он што дуже траје, јер је закуп повољан а приход солидан.

"Не може закупац да одложи продају, данас када се потписују уговори између стечајног управника и Агенције, односно потенцијалног закупца, обавезан члан уговора је да ће закуп трајати до момента продаје имовине", рекао је државни секретар Министарства привреде Драган Стевановић.

Стечај најчешће одуговлаче нерешени имовински односи. Међу стечајевима покренутим од 2009. године, 44 одсто је закључено, већина траје две или три године а осам одсто њих дуже од пет година.

Повериоци из првог исплатног реда најчешће се намире, а судбина радника зависи од тога у ком реду су њихова потраживања.

"Сва она потраживања радника која се налазе у другом исплатном реду а то је годину дана пре отварања стечај зараде и две године порез и доприноса, они се наплаћују готово стопроцентно, између 99 и 100 процената сва остала потраживања која су трећем исплатном реду или у неким другим класама – она се намирују у просеку од 29 процента", рекао је Драган Стевановић.

Од почетка године продајом имовине између осталих окончани су стечајеви, "Желвоза" у Смедереву, "Конфекције Рудник", "Вршачких" винограда и оглашена продаја свих стечајних дужника из некадашњег Холдинга "Петар Драпшин".

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 20. септембар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи