Ретки произвођачи белог лука, иако се од њега лепо живи

Ђура Каначки са сином Иваном и супругом Весном на три хектара већ три деценије узгаја бели лук. Ове године имаће мањи принос због хладне и суве зиме, али успеће да произведе око 15 тона овог здравог поврћа. Не смета му конкуренција, јер како каже бели лук који се увози не може да се пореди по квалитету са домаћим.

"Чим он не може да клија значи да је пун хемије и да није добар као овај наш домаћи који је потпуно природан, здрав и укусан. Лековит је и нема никаквих штетних супстанци и зато га продајемо лако и купци сами долазе по њега", истиче Ђура Каначки, ратар из Сакула.

Породица Каначки увек сади домаће семе које добија из сопственог расадног репроматеријала, а потрошачи док не пробају тешко могу да уоче разлику између домаћег и увозног лука.

"Разлика се најбоље уочи када се лук проба,ј ер је наш много укуснији.Увозни је другачијег облика, исте величине и много лепше упакован. Ми продајемо накупцима, а они на пијацама продају нашу робу", каже Иван Каначки.

Да би одржала што дуже добар квалитет свог производа, породица Каначки у свом дворишту има велики простор за складиштење на отвореном , јер је белом луку неопходно добро проветравање. Већ сад добијају око два евра за килограм, а за неколико месеци цена ће бити и већа. Купци то знају и желе одмах све да откупе.

"Наша земља поседује све потенциајле, почевши од природних ресурса до људи који су вредни и стручни. Кад год нам се укаже прилика ми радо сарађујемо са њима, јер нам је приоритет да унапредимо домаћу производњу", напомиње стручни сарадник фирме за откуп поврћа "Банком", Биљана Меселџија.

Према њеним речима, на крају се увек покаже и да је квалитет домаћих производа много бољи од увозног.

Када се уђе у двориште Каначких и сузе могу да крену, али не од туге већ од јаког мириса белог лука, а овде су сви веома расположени и вољни да следеће године прошире производњу од које читава породица деценијама већ лепо живи.