Пауловнија – "дрво будућности" ниче и у Србији

Узгајање пауловније – брзорастућег дрвета пореклом из Кине, последњих година све је популарније на нашим просторима. Они који су одлучили да посаде, како кажу, "дрво будућности" верују у профит, иако још нема конкретне зараде.

Кинеско дрво одомаћило се и у Шумадији – у Никшићу надомак Крагујевца. Тамо је на четири хектара земље Братислав Цвејић засадио 2.500 стабала пауловније.

"Налетео сам на стабло које је имало преко осам година и нисам могао да га обухватим", прича Братислав.

Саднице су на ову њиву стигле из суседног места – Марковца. Тамо се, осим узгајањем, баве и расађивањем пауловније – дрвета које за деценију достигне висину од 18 метара.

 зна за употребљивост пауловније од раније јер је радио у производњи намештаја.

"Када су се појавили 2012. или 2013. године неки хибриди тада сам дошао на идеју да пошумим своје засаде. Увезао сам из Мађарске први засад, први контнигент, и видео да то лепо функционише", прича Жељко Спасојевић из расадника пауловније "Планто".

За кубни метар букове индустријске грађе потребно је да дрво расте од 50 до 60 година. Кубик грађе од пауловније, кажу, добија се већ после осам до десет година.

"И ако иде у огревно дрво може да да принос 100 евра за осам година, а то није мало јер обична шума ову дебљину постигне за неких пет до шест. А ово стабло је старо свега пет до шест месеци", објашњава Батислав Цвејић.

Жељко Спасојевић истиче да је рачуница једноставна. "Седамсто комада по хектару: Седамсто пута сто – једна веома импресивна сума. Због чега – зато што неко дрво расте. Верујте, нама је то једна велика мотивација", наглашава Спасојевић.

Не постоје истраживања које би нове биљне врсте требало гајити на нашим просторима. Зато су последњих година, новитети који стижу неретко кратког даха, сматрају стручњаци.

"У Србији не постоји, нажалост, извршена рејонизација биљне производње, па такође нема то урађено ни када је у питању шумско растиње. Ви данас имате да се у Војводини интензивно гаје сорте малина, да се гаји и аронија", истиче агроекономски аналитичар Милан Простран.

Зоран Бербатовић из Удружења за шумарство и прераду дрвета Привредне коморе Србије каже да је ретка појава да се од неке врсте дрвета које није од раније присутно на нашем тржишту раде плантаже.

"Сада је топола јако интересантна због производње гајбица за воће, тако да се праве плантаже тополе која некада није била тражена", каће Бербатовић.

А да ли ће пауловнија пронаћи место на тржишту, у дрвној или некој другој индустрији, видећемо за три године, када би требало да се посеку прва стабла.

број коментара 12 пошаљи коментар
(понедељак, 12. јун 2017, 10:20)
anonymous Lala [нерегистровани]

Eh ,ti Kinezi ,

Šta neće sveć izmisliti .

(понедељак, 12. јун 2017, 09:11)
anonymous [нерегистровани]

Зубизарета

@Ne nasedajte

Јапан је један од највећих светских произвођача пауловније, али и један од највећих увозника овога код њих изузетно цењеног дрвета. Она јесте лагано дрво, али има врло, врло стабилне конструктивне особине па се користи баш за израду квалитетног и дуготрајног намештаја. У Јапану нема породице која нема неки предмет у кући израђен од овога дрвета јер се сматра за дрво које доноси срећу породици. Није за греде и носеће конструкције, као што нису ни многе друге врсте. Ту се зна шта се користи. Пауловнија није неквалитетно дрво, брзорастуће је само у узгојним условима, врло постојано и лако за обраду. Чак се лист пауловније налази на јапанском кованом новцу. На мочварним, поплавним просторима топола остаје незамењива, али пуловнија као квалитетније дрво је одлично за засаде по запуштеним сувљим теренима.

(понедељак, 12. јун 2017, 09:00)
anonymous [нерегистровани]

Није баш тако

@Ne nasedajte

То што сте написали једноставни није тачно. И најзначајније светски признато истраживање овога дрвета је нашег Шумарског факултета у Београду. Пауловнија јесте врло лако дрво, али напротив врло постојано. Има коефицијент квалитета 8,8 (смрча 11,2, храст 10) и по Мониновој табели квалитета спада у дрво доброг квалитета наравно горе од смрче и храста, али ове две врсте су знатно скупље за индустријску производњу. Пауловнија се не може употреби у захтевнијим конструкцијама где је потребна велика чврстоћа и отпорност. Она се веома брзо природно суши и то вез витоперења, савија и пуцања. Димензионо је најстабилније дрво. Врло лако се боји и лакира. Добрих је изолационих својстава и врло отпорно на труљење. И због тога се користи за израду намештаја, резбарије, столарије, фурнира и амбалаже, за ламеприје, рамове, музичке инструменте, изградњу авио модела и лаких летелица...

(понедељак, 12. јун 2017, 08:45)
anonymous [нерегистровани]

Мало појашњење

@Da li se botanicari slazu

Ботаничари немају ништа против, јер пауловнија није инванзивна врста. Она у природном окружењу не расте ништа брже од сваког другог дрвета (хајде да кажемо просечне брзине), рецимо топола је са њу спринтер у расту. У засадским условима пауловнија постиже брзи раст захваљујући "чеповању" и редовном потсецању грана. У природи нема ко да чепује дрво. И још нешто - брзи прираст је само на узгајаној биљци - а размножавање чак сложеније од многих других врста дрвећа - дакле није коровска биљака. Чак ни у Кини и Кореји где се задржала у природним ареалима после повлачења леденог доба нигде не постоје шумска станишта овога дрвета. А данас расте широм света у умереном појасу (где је и живела пре леденог доба). Иначе она је у Србији присутна више од 100 година (имате их у парку преко пута Скупштине), у парковима по градовима, манастиру Ново Хопово на Фрушкој гори... И није ни ружно ни штетно дрво, већ има предивне цветове који предивно миришу и врло племенито дрво за разлику од тополе. Не постоји никаква опасност да она наруши природну равнотежу у Србији.

(понедељак, 12. јун 2017, 08:32)
anonymous [нерегистровани]

ne nasedajte

Isto kao što je svojevremeno bilo sa puževima, aronijom itd... itd...
Drvo je veoma male gustine, što znači da je veoma meko i nepostojano - nameštaj izrađen od tog drveta se lako lomi i trajnost mu je kratka u odnosu na klasične materijale od kojih se izrađuje. Za ogrev nije, jer gori brzo - ima slabu kalorijsku vrednost.

(понедељак, 12. јун 2017, 07:21)
anonymous [нерегистровани]

tuzno

Još jedan promašaj u nadi da se dođe do Para!
Da je ovom drvetu mesto u Srbiji tu bi raslo oduvek. Biće ovo veeelika ambrozija.

(понедељак, 12. јун 2017, 02:14)
anonymous [нерегистровани]

Da li se botanicari slazu

Kakav ce biti uticaj tog drveta ako se razmnozi na nasu floru i faunu, mnogi zivotinjski primerci zavise od postojece vegetacije, sko se ona narusi odose i zivotinje i ptice koje nece sletati niti praviti gnezda na tom drvecu, primer Australije sa uvezenim biljnim i zivotinjskim vrstama iz Evrope (lisice, zecevi, sarani, pacovi, razno drvece) koje su ugrozile poremetile ravnotezu domace zivotinje i ptice (koale, volabije, i dr).
Ne igrajte se sa prirodnom ravnotezom, ostace Sumadija bez slavuja zarad par dolara. Lako je poseci sume ali tesko je posle vrati jedno narusenu prirodnu ravnotezu i harmonije, tacnije nemoguce.

(понедељак, 12. јун 2017, 00:17)
anonymous [нерегистровани]

Paulovnija se isplati

Molim vas da ne pisete stvari napamet. Paulovnija se itekako isplati za sadnju, prilicno je otporna na mrazeve - prosla i pretprosla zima su bile prilicno hladne, ali to mojim zasadima od dvanaest stabala nije nanelo nikakvu stetu. I ne razumem, kakve ima veze da li je sadite na velikim teritorijama ili malim ? Koliko god stabala da zasadite, imacete korist jer uz zalivanje ovo drvo raste kao ludo - vec za pet godina dostize skoro deset metara. Koristi se najvise u industriji namestaja, spanci prave gitare od drveta paulovnije, znaci ogromnu korist u primeni ovo drvo ima, samo je jos uvek deficitarno - ne gaji se puno.

(недеља, 11. јун 2017, 23:20)
Радан [нерегистровани]

осетљиво на мраз

Ово дрво је јако осетљиво на мразеве. Виђао сам плантаже које су готово уништене мразом. Остале су само суве стршљике високе 5-6 метара....али опет избијају младари.

(недеља, 11. јун 2017, 22:28)
anonymous [нерегистровани]

Samo za ekonomiju

Kao poznavalac drveća i biljaka mogu reći da je ovo drvo koje ne pripada našem podneblju već mestima ogromnih prostranstava. Ogromni listovi i retko nelepo drvo. Nikako ne sme da se koristi u dvorištima jer jako brzo raste i pravi veliki otpad u bašti. Sem za ekonomsku upotrebu zaista nije nizašta drugo.