Верхеијен: Очекујем убрзање привредног раста Србије

Упркос спољним ризицима, привредни раст Србије ће до краја године бити повећан како би достигао планираних три одсто, зато што су макроекономске основе побољшане, оценио је шеф канцеларије Светске банке у Београду Тони Верхеијен.

У ауторском тексту за Политику, Тони Верхеијен је рекао да је српска привреда највећа на западном Балкану, да се последњих година све више отварала према свету како јој је растао извоз заснован на значајно приливу страних инвестиција.

"То је главни успех на путу преусмеравања раста који 'вуче' домаћа потрошња ка оном који покрећу извоз и инвестиције. Та отвореност српске привреде захтева додатну пажњу ка ономе што се догађа у непосредном комшилуку и у Европи уопште", навео је Верхеијен.

Најновји пример су, како је рекао, недавни потреси у хрватској компанији "Агрокор" која запошљава велики број људи и у Србији.

"У овом случају Влада Србије показала је способност да реагује брзо и на прави начин како би заштитила негативни утицај на сопствену привреду", истакао је шеф канцеларије Светске банке у Београду.

Додаје да треба пажљиво пратити и остале догађаје као што су Брегзит, изборе широм Европске уније, каматне стопе на кључним тржиштима капитала, цене роба и томе слично.

"Нажалост, Србија у овим случајевима има мање моћи да утиче на последице по своју привреду", констатовао је Верхеијен.

Ипак, како је додао, очекивања су да ће се привреда позитивно развијати у наредном периоду.

"Оно што је најважније, очекујемо да ће привредни раст до краја године бити повећан како би се постигао предвиђени раст од планираних три одсто у 2017. години", нагласио је шеф канцеларије Светске банке у Београду.

Упркос спољним ризицима које је споменуо, наводи да се очекује да ће српска привреда расти онако како је оригинално планирано, зато што су макроекономске основе побољшане.

"У ствари, неке међународне организације су чак повећале своје прогнозе привредног раста. После најава убрзања радова на кључним инфраструктурним пројектима и покретања нових пројеката у саобраћају и енергетици очекује се да инвестициона улагања владе буду већа него прошле године. Ова најава већих инвестиција подржана је недавним реформама издавања грађевинских дозвола и уређења катастра", рекао је Верхеијен.

Додаје да су приватне инвестиције са друге стране и даље јаке, да је отворено неколико нових индустријских објеката од којих је већина извозно оријентисана.

"Тај стални напор да се привуку страни инвеститори већ даје резултате (у смислу већег запошљавања, извоза и пореских прихода), али ће они бити још већи кад се успоставе јаче везе са домаћом привредом", објаснио је шеф канцеларије Светске банке у Београду.

Према његовим речима, очекује се да све више и више локалних фирми - од малих до великих - постану снабдевачи страних инвеститора.

Како је додао, укључивање у производни ланац великих међународних предузећа не значи само већи приход од продаје већ и доказ да су српске фирме постале тако конкурентне да могу да продају директно на страним тржиштима.

"А већа привредна активност значи више радних места. То је заправо крајњи циљ свих реформи - повећање животног стандарда људи кроз отварање нових радних места", нагласио је Верхеијен.

У 2016. години постигнути су неки важни успеси у повећању запослености и смањењу броја људи који немају посао, рекао је он и изразио наду да ће Србија и у 2017. и касније остати на том путу.

"Србија је земља великог потенцијала, па ће је наставак реформи, уз подршку међународних партнера, поново претворити у једно од најдинамичнијих привреда у региону", закључио је шеф канцеларије Светске банке у Београду.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 16. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво