Вујовић: Наставити одржање макроекономске стабилности и реформе

Представници земаља чланица ЕУ, Западног Балкана и Турске, Европске комисије и Европске централне банке, као и представници централних банака Западног Балкана и Турске састали су се на годишњем састанку о економској политици у Бриселу.

Србија је добила шест смерница од којих се две односе на макро-фискални оквир, једна на стабилност финансијског сектора а три на секторске структурне реформе које треба спровести у наредних годину дана.

Вујовић је рекао да заједнички закључци "препознају напредак" који је Србија постигла у економским реформама и унапређењу економског управљања, саопштило је Mинистарство финансија.

"Побољшање фискалног и спољног дефицита и ниска инфлација 2016. учинили су ту годину најуспешнијом у српској привреди од глобалне финансијске кризе. Наш циљ је да одржимо снажну макроекономску стабилност и iстрајемо у спровођењу актуелних структурних реформи, посебно оних које се односе на државна предузећа и проблематичне кредите, као и да постигнемо одржив средњорочни раст", рекао је Вујовић.

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић је рекла да ће "динаризација" остати један од приоритета и да је већ више од 70 одсто нових кредита становништву одобрено у динарима, док је ЕБРД издала прву трогодишњу динарску обвезницу.

Она је рекла да је у решавању проблематичних кредита прошле године остварен значајан напредак, захваљући чему је агенција Мудис повећала кредитни рејтинг Србије, док је премија ризика Србије пала на десетогодишњи минимум у протеклих неколико месеци.

Вршилац дужности шефа Делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт рекао је да закључци "јасно препознају" важне кораке које је Србија начинила ка постизању привредног раста и макрофискалне стабилности.

"Србија треба да настави с реформама на амбициозан начин, посебно када је реч о структурним реформама и стварању бољег пословног амбијента који ће заузврат повећати привредни раст и створити нова радна места", рекао је Бенедикт.

По мерама које су Србија и министарски савет економије и финансија (ЕCOFIN) данас заједнички усвојили, Србија треба да настави смањивање буџетског дефицита, убрза реформу државних предузећа и унапреди развој приватног сектора бољом контролом парафискалних трошкова.

Од шест смерница Србији, прва је да настави смањивање дефицита, као и да усвоји кредибилан и обавезујући систем фискалних правила способан да учврсти напоре за консолидацију.

Србији се препоручује и да у наредних годину дана убрза реформу државних предузећа и пореске службе, као и да у бруто домаћем производу (БДП) смањи удео јавне потрошње за плате и пензије.

У циљу стабилности финансијског сектора, Србија треба да спроведе преостале мере из програма за решавање питања ненаплативих зајмова, да заврши реформу и приватизацију две велике државне банке и нађе решење за преостале мале државне банке.

Препоручује се и постепено усклађивање цене струје како би одражавала трошкове. Потребно је и унапредити наплату и у будућности избегавати акумулацију заосталих плаћања у енергетском сектору.

Такође су потребни напредак у најављеном реструктурирању дуга "Србијагаса" и спровођење плана оптимизације ЕПС-а.

Србији се препоручује да смањи број парафискалних намета на државном нивоу, унапреди функционисање Пореске управе и обезбеди већу ефикасност инспекције.

У области рада, Србија треба да смањи велике трошкове рада искључујући за плате у областима где су зараде најниже, да усвоји мере за запошљавање осетљивих група, укључујући примаоце социјалне помоћи, и у сарадњи са социјалним партнерима и сектором бизниса уведе дуално образовање и обуке.

У оцени програма економских реформи Србије се наводи да је њена привреда 2016. расла брже од очекиваног и да је фискална консолидација и даље веома јака, што за резултат има смањење јавног дуга према БДП први пут за много година.