Чадеж: Неопходна снажнија сарадња земаља Западног Балкана

Марко Чадеж је на Бечком економском форуму "Бечки економски разговори - београдски састанак" који се наставља сутра, истакао да су привредници Србије прошле године одржали 2.000 пословних сусрета са привредницима региона.

"После формирања српско-албанске коморе више фирми из Србије је са партнерима из те земље започело нове послове, а међу њима су "Хидротехника-Хидроенергетика", "Езо група", "Маринковић комапнија", "Лили" и "Мекара Шабац", рекао је Чадеж.

Од када су успостављени контакти са Привредном комором Косова не прође ни једна недеља а да, према његовим речима, фирме из Пећи или Призрена не сарађују са предузећима из Ниша, Крагујевца.

"Пре две године смо почели да градимо заједничко регионално тржиште, а у Трсту ће у јулу бити представљена платформа и за једнинствен инвестициони простор", навео је председник Привредне коморе Србије.

Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић истакао је да су земље Западног Балкана упућене једна на другу и три четвртине спољнотрговинске размене обаве међусобно.

"Привреде тих земаља су оптерећене структуралним проблемима, а заједнички именитељ су ниске стопе раста, високи јавни дуг и незасленост, а ниске инвестиције", рекао је Влаховић.

Због тога су, према његовм речима, привреде земаља Западног Балкана неконкурентне, а уз то "забрињава и политичка нестабилност и раст тензија".

"Нама су потребне континуиране стопе раста које су више од садашњих, а да би се оне оствариле неопходно је боље пословно окружење и унапређена инвестициона клима да би се отварала нова радна места", оценио је Председник Савеза економиста Србије.

Додао је да је "круцијалан фактор за такав развој политичка стабилност".

Србија је према његовим речима успела да стабилизује јавне финансије, смањи јавни дуг и спољнотрговински дефицит, па јој је "фискална позиција добра и требало би да постане мотор развоја региона".

"Виши ниво сарадње земаља Западног Балкана олакшаће и убрзати пут до ЕУ, а то је циљ свих држава", рекао је Влаховић.

Шеф Регионлног представништва Европске инвестиционе банке (ЕИБ) у Србији за Западни Балкан Дубравка Негре истакла је да је та банка спремна да подржи све земље Западног Балкана на путу ка ЕУ.

"У регион Западног Балкана у последњих шест годна инветсирали смо 3,4 милијарде евра у инфраструктуру која повезује земље међусобно, али и са ЕУ", рекла је Негре.

Та банка је, према њеним речима, финансирала Коридор 10 у Србији са 575 милиона евра и једина је финансијска институција која не наплаћује казнене камате на непувучена средства за јавне пројекте.

Додала је да ЕИБ нуди земљама Западног Балкана комбинацију бесповратних средстава са кредитом, а то ће Србија искористити за грађу пруге Ниш-Димитроград.

"Вредност те инвстиције је око 200 милиона евра, недавно је одобрена прва транша кредита од 36 милиона евра, а донација ЕУ која се трансферише преко ЕИБ је 35 милиона евра", навела је шефица Регионлног представништва Европске инвестиционе банке и додала да земље Западног Балкана мало користе "тај механизам кредита и донације".

Бечки економски форум основан је 2004. година како би промовисао инвестиционе могућности и привредну сарадњу земаља и територија које се налазе у региону од Јадранског до Црног мора.

Председник те организације је бивши аустријски вицеканцелар и специјални координатор Пакта за стабилност југоисточне Европе Ерхард Бусек.

Конференција у Београду одржава се уз подршку ПКС и Савеза економиста Србије.