Немачка привреда пала у рецесију

Немачка привреда се налази у "техничкој рецесији", пошто је настављен негативан тренд привредног раста из другог квартала, када је пад износио 0,4 одсто.

У прва три месеца ове године привредни раст је још износио 1,4 одсто. Разлог за неповољан развој је, како су оценили статистичари, пре свега видан пад немачког извоза, који је већ више година мотор немачког привредног раста.

Унутрашња приватна и јавна потрошња је протеклих месеци порасла, али то није било довољно да надокнади губитак настао падом извоза и мање повољним спољнотрговинским билансом.

Стручњаци су предвидели пад бруто друштвеног производа у трећем кварталу, али од највише 0,2 одсто.

Не очекује се да ће се ситуација поправити ни у четвртом кварталу текуће године.

Пад цена нафте није довољан да би неутрализовао остала негативна кретања на светском и немачком тржишту, а повољне последице одлуке Европске централне банке (ЕЦБ) о смањењу камата осетиће се тек наредне године.

Економисти најављују да ће оживљавање коњунктуре отпочети тек у другој половини наредне године.

У целини ће. То је већ јуче најавио петочлани тзв. "савет економских мудраца", најавио је у Берлину да ће следећа година бити година рецесије, представљајући овогодишњи извештај о немачкој привреди.

После раста од 2,5 одсто у прошлој и 1,7 у овој години, привредни раст у наредној години биће раван нули, највављују водећи економисти у земљи.

Међународни монетарни фонд (ММФ) очекује пак смањење немачког бруто друштвеног производа за 0,8 одсто.

Савет економских мудраца оценио је да је владин план за оживљавање коњунктуре који Кредитни завод за привредну обнову треба да финансира са 15 милијарди евра, недовољан подстицај за опоравак привреде.

Предлажу се вишеструко веће јавне инвестиције мерене милијардама евра због којих би оправдано било и ново државно задуживање.

Стручњаци су критиковали то што су протеклих година, због настојања да се смањи буџетски дефицит, драстично опале јавне инвестиције и предлажу да савезне покрајине и комуне почну милијарде евра да улажу у изградњу и обнову саобраћајне инфраструктуре, као и у образовање и науку.