Антић: У енергетску ефикасност јавних објеката уложено 10 милиона евра

Антић је на Сајму "Ренекспо - Вода и енергија Западног Балкана", који се одржава у Београду, рекао да грађани треба да знају да је енергетска ефикасност начин да се штеде ресурси и да у складу са тим треба и да се понашају.

"У Србији се енергија доста расипа, а требало би да се ефикасно троши јер смо се обавезали да до 2018. године ушедимо девет одсто у односу на укупну потрошњу енергије из 2008. године", рекао је Антић.

Додао је да је до сада остварена уштеда од пет одсто.

Антић је истакао да је Српски центар на Машинском факултету у Београду за енергетску ефикасност до сада обучио 40 менаџера за енергетску ефикасност у локалним заједницама и 20 менаџера за индустрију и да они треба да буду "носиоци промоције енергетске ефикасности".

Србија се, како је рекао, обавезала да до 2020. године из обновљивих извора енергије производи 27 одсто енергије.

"Више објеката који ће користити обновљиве изворе, а чији је капацитет неколико стотина мегавата је у различитим фазама изградње, а 80 мегавата електричне енергије се већ добија из обновљивих извора", рекао је Антић.

У Србији, по његовим речима, већ ради десетак постројења на биомасу, а план је да се тридесетак мегавата струје добије уз помоћ биомасе која је скоро неискоришћена у Србији.

"Немачка влада је обезбедила 22 милиона евра, а Шајцарска пет милиона евра како би се у локалним самоуправама стимулисали пројекти замене фосилних горива биомасом", рекао је Антић.

Шеф регионалнг представништва Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за Западни Балкан Дубравка Негре рекла је да та банка планира да подржи пројекте у области заштите животне средине и пречишћавању вода.

"ЕИБ је 300 милиона евра уложила у пројекте који се односе на воду и канализацију, а 400 милиона у електромрежу на Западном Балкану. План је да се у наредне три године годишње улаже по 800 милиона евра у различите пројекте", рекла је Негреова.

Та банка је, како је навела, од 2001. године Србији одобрила 4,7 милијарди евра, од чега су потписани уговори за 3,8 милијарди, а исплаћено је 3,3 милијарде.

Амбасадор Холандије у Србији Хендрик ван ден Дол истакао је да та земља има доста искуства у управљању водама и са поплавама.

"На Сајму се представљају 23 холандске фирме које примењују најсавременије технологије у управљању водама и могу да пруже савете српским фирмама и то већ чине кроз сарадњу", указао је Ван ден Дол.

Амбасадор Мађарске у Србији Атила Пинтер рекао је да не постоји одрживи развој без бриге о водама.

"У Мађарској је управљање водама и њена санитација један од главних приоритета, јер од тога зависи будућност људи", закључио је Пинтер.