Састанак Вучића и министара о "Агрокору", приоритет очување радних места

"Агрокор" се спасава у Загребу – где нови управник покушава да подмири добављаче и поврати ликвидност концерна, али и у Београду где су представници четири земље договорили мере заштите компанија које послују у оквиру Агрокора. У основи, кажу, регион има заједнички проблем.

У закључку објављеном након састанка премијера Александра Вучића са министрима три земље из региона, саопштено је да је формиран министарски тим који ће бити у свакодневној комуникацији ради размене информација и предузимања заједничких активности на очувању радних места, интереса добављача и стабилног пословања фирми из састава "Агрокора" у свакој од појединачних земаља.

Такође је договорено да ће свака од земаља спроводити контролу финансијских и робних токова компанија везаних за "Агрокор" у складу са законима који важе у четири државе.

"Очекујемо да нови управник 'Агрокора' именује независне стручњаке за успешно реструктурирање фирми у саставу концерна", наведено је у закључку са састанка и истакнуто да се очекује да нова управа "Агрокора" на равноправан начин третира све добављаче, како оне у Хрватској, тако и ван те земље.

На састанку је изражена спремност за разговоре са представницима Владе Републике Хрватске у циљу налажења заједничких решења за стабилизацију пословања целог концерна "Агрокор".

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић рекао је новинарима после састанка да ће и Словенија ускоро усвојити посебан закон "лекс Меркатор", како би ту компанију заштитила од евентуалног преливања новца на рачун "Агрокора", а да друге земље у којима послују фирме тог концерна за ада нису предвиделе доношење таквог закона.

"У свакој земљи је различита ситуација у вези са фирмама 'Агрокора'. У БиХ је 10 таквих компанија, које запошљавају 6.000 људи, у Србији је дупло више радника, а у Црној Гори их је 1.500", рекао је Шаровић.

Истакао је да су очекивања учесника данашњег састанка у Београду да све фирме "Агрокора" буду равноправно третиране приликом финансијске стабилизације хрватског концерна, односно да то не буде "преко леђа" ћерки-фирми у региону.

Министар трговине Србије Расим Љајић рекао је да је Србија у нешто бољем положају него друге земље у којима "Агрокор" има компаније, јер је "Меркатор С", који запошљава око 9.000 радника, у већинском власништву словеначког "Меркатора".

"Због стања у 'Агрокору' имамо сличне проблеме и зато тражимо заједничко решење", указао је Љајић.

Додао је да договор о заједничком решењу није уперен ни против кога већ је допринос стабилизацији "Агрокора".

"Бићемо у свакодневној комуникацији и предузимаћемо заједничке акције. Спремни смо да разговарамо са представнцима хрватске владе како би се тамо решила криза 'Агрокора' и да то не буде на штету ћерки-фирми", рекао је Љајић.

Два су закона која би могла да заштите одлив девиза из српских компанија које су у систему Агрокора - Закон о спечавању прања новца и Закон о девизном плаћању.

На састанку су, поред Љајића и Шаровића, били и министар економског развоја и технологије Словеније Здравко Почивалшек, министарка економије Црне Горе Драгица Секулић и министар пољопривреде Србије Бранислав Недимовић.

У саставу "Агрокора" послује 60 компанија, које запошљавају 60.000 радника. Највише у Хрватској, потом у Словенији, Србији, БиХ, Црној Гори и тим редоследом земље су и у највећем ризику. У Србији је запослено скоро 12.000 радника, од којих највише у "Меркатору С".

"Агрокор" је у Србији власник "Меркатора С", "Дијаманта", "Фрикома", "МГ Мивеле", "Кикиндског млина" и "Нове слоге".

Скоро 700 компанија у Србији је повезано с "Агрокором", као добављачи "Меркатора". Дуг према њима је 130 милиона евра, а пре 10 дана је договорено и поручено из компаније да ће сва плаћања бити у року и да ће тржиште Србије остати стабилно.