Оксфам: У пореским рајевима профит банака већи од обрта

У Ирској су неке банке имале већи профит од обрта, што према извештају може да се тумачи и као показатељ вештачког измештања профита, а један мањи порески рај – Кајманска острва – издваја се по профитној стопи од 167 одсто и нултој пореској уплати банака.

У пореским рајевима 20 великих европских банака 2015. године остварило је 26 одсто укупног профита, односно 25 милијарди евра, али је тамо имало 12 одсто укупног обрта и седам одсто запослених, што је у очигледном раскораку, наводи ова НВО која је истраживање објавила са мрежом Међународни водич за фер финансије.

Ове банке пријавиле су 628 милиона евра профита у пореским рајевима у којима немају ниједног запосленог, наводи се у извештају, а преноси АФП.

"Оксфам" објашњава да таква "злоупотреба" пореских рајева може да послужи да се "вештачки измести профит како би се смањио порески допринос, омогућила пореска утаја клијентима или заобишле обавезе које су наметнуте прописима".

Наводе да се пореским рајевима сматрају земље које су и на листама главних организација попут ОЕЦД-а и ММФ-а и томе придодаје и друге земље у складу са сопственим критеријумима, попут ниске ефективне пореске стопе, а аутори истраживања користе податке појединачних земаља о банкама који се по прописима ЕУ морају објављивати зарад транспарентости.

Ови резултати "који понекад прелазе границе здравог разума, показују распрострањеност проблема и потпуну некажњивост која прати ове праксе највећих европских банака у пореским рајевима", рекла је коауторка извештаја Манон Обри.

Извештај је показао да је најчешћи избор највећих европских банака Луксембург, Ирска и Хонгконг, док се од мањих пореских рајева по исплативости истичу Кајманска острва, са профитном маржом европских банака од 167 одсто.

На Кајманским острвима живи 60.413 особа, послује 10 великих европских банака, са укупно 30 запослених, односно три радника по банци. Обрт износи 113 милиона евра, профит 189 милиона, продуктивност по запосленом 6,3 милиона евра, а износ плаћених пореза – 0.

У Луксембургу ради 0,5 одсто запослених у 20 највећих европских банака и ту се остварује два одсто обрта, али 5,2 одсто профита, односно 4,9 милијарде евра, што је више од комбинованог профита у Великој Британији, Шведској и Немачкој и изузетно висок износ за ову малу земљу у којој живи 0,008 одсто светског становништва и остварује се 0,08 одсто светског бруто домаћег производа.

Део објашњења лежи у томе што је финансијски сектор Луксембурга устројен тако да захваљујући благом пореском режиму омогући мултинационалним компанијама да смање трошкове за порезе, али и у пореским аранжманима са компанијама, који су обелодањени у Лукс ликс афери.

У Ирској је пет банака – британска РБС, француска Сосијете женерал, италијанска Уникредит и шпанске Сантандер и ББВА – имало профитну стопу већу од 100 одсто, што значи да добијају више профита него што им је обрт, истиче "Оксфам", у којем сматрају да је то могући показатељ вештачког пребацивања профита у ову земљу.