Вулин: Значајно смањен рад на црно

Од почетка године спроведено је нешто више од 7.000 инспекцијских надзора током којих је пронађено 2.870 радника "на црно", након чега је 2.580 њих запослено на основу инспекцијских решења, изјавио је министар за рад Александар Вулин, додајући да се рад на црно значајно смањио.

"Када смо преузели одговорност за борбу против незапослености и борбу против сиве економије у овој земљи је стопа незапослености била 23,1 одсто, а данас је 13 одсто", рекао је Вулин на потписивању Споразума о пословној сарадњи Националне службе за запошљавање и Инспектората за рад, додајући да се проценат запослености на основу решења инспекције повећава.

Споразум су потписали директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић и директор Инспектората за рад Бојан Јоцић.

Због краткорочне користи, неретко радници и сами бирају рад на црно. У намери да заштити и себе и њих од дугорочних последица, држава настоји да у тој борби интегрише рад свих служби. 

Вулин је истакао да Споразум помаже да се међусобно повежу све институције државе и све институције Министарства рада, како би водили евиденцију ко ради на црно и ко због свог рада на црно не може да користи одређена права.

Министар је истакао да није борба за раднике када се правимо да не знамо да неко ради на црно и када се на тај начин злоупотребљава позиција.

"Ако то допустимо онда укидамо економију. Морамо да се боримо за стриктно поштовање закона и апелујем на раднике и синдикате да нас обавесте, ако негде нисмо стигли, да неко ради на црно", рекао је Вулин.

Истакао је и да је у пољопривреди највећи проценат оних који раде на црно.

"Ту су и грађевинска индустрија, производња коже, обеће, угоститељство, али на првом месту је пољопривреда и управо због тога хоћемо да до краја године, а сигуран сам да ћемо успети у томе, донесемо закон о сезонском раду", рекао је Вулин.

Према његовим речима, тим законом ће бити омогућено послодавцима да скоро без бирократских процедура могу да пријаве сезонског радника, а да он буде осигуран, заштићен и добије све оно што му по закону припада.

Мартиновић је навео да у овом тренутку новчану накнаду за случај незапослености остварује 40.000 лица, а да се месечно издваја око милијарду динара за та права незапослених лица.

Међутим, он каже да се сматра да велики број тих ради у сивој зони.

"Покушавамо да у сарадњи са инспекцијом рада утврдимо да они који се затекну у раду без формалног уговора, а користе неко право од стране НСЗ, то право изгубе. Губитком статуса незапосленог лица многи губе и неке друге привилегије који тај статус доноси. Због тога је важно послати поруку да се морају користити само она права која су законом јасно утврђена", истакао је Мартиновић.

Подсетио је да је у прошлој години почела неформална сарадња са Инспекцијом за рад и да је са евиденције НСЗ избрисано око 140 особа које су затечене на раду на црно.

Јоцић је истакао да је прошле године Инспекција, у раду на црно, затекла 19.470 особа, а да је после тих контрола, у наредних три дана, пријављено 17.470. Провером њиховог статуса у Централном регистру на свака три месеца, инспекција закључује да је 70 одсато њих дугорочно запослено.

"И ту имамо повећање у односу на 2015. годину поготову у делу пријављивања лица после контрола инспекције. Нажалост, имали смо код неких послодаваца и случајеве где су поново запошљавали чак иста лица на црно, значи пријаве па онда одјаве па их држе на црно. Оно што ја могу да поручим свим послодавцима је да ћемо опет доћи", рекао је Јоцић.

Додао је да је у 2017. години забележено повећање за шест одсто у односу на прва два месеца претходне године у томе колико је затечено особа у раду на црно, као и да имају повећање пријављивања.

"Пуно смо радили на томе да побољшамо ефикасност рада Инспекције рада и тврдим да је ово што налазимо више лица у раду на црно плод побољшане ефикасности рада", закључио је Јоцић.

Казна за такво понашање, по судској одлуци је и до 2 милиона динара. Од почетка године, број откривених радника на црно већи је за 6шестодсто него у истом периду лане. То је последица ефикаснијег рада инспекције, кажу надлежни.

Циљ потписивања Споразума о пословној сарадњи НСЗ и Инспектората за рад је да се заједничким активностима и разменом информација систематски ради на још ефикаснијем сузбијању сиве економиоје - једног од највећих проблема који утиче на развој српске привреде.

Откривање и санкционисање рада у сивој зони није у надлежности само једне институције, а примена интегрисаног система анализе ризика и јачање капацитета инспекцијских органа омогућиће делотворнију борбу са нелегалним пословањем.

Министар Вулин најављује до краја године Закон о сезонском раду који ће омогућити сузбијање сиве економије где је најизраженија, а то је пољопривреда. 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво