Коме ће Турски ток помрсити рачуне?

Турска руски гас већ добија из два правца: гасоводом Плави ток, који директно повезује обале Црног мора двеју земља и Трансбалканским гасоводом преко Украјине, Молдавије, Румуније, Бугарске чије је затварање у плану, а Турски ток би био његова замена. Стручњаци оцењују да је снабдевање гасом горуће стратешко, политичко и безбедносно питање.

"Затварање руских гасовода преко Украјине је сасвим извесно 2019. године. Постоји веома мала вероватноћа да се то неће десити, у случају на пример, побољшања или промене у односима између Украјине и Русије, али ствари су отишле исувише далеко и између Украјине и Русије и уопште у Европи један процес преиспитивања свих стратешких ствари", каже бивши амбасадор у Белорусији Срећко Ђукић.

Војислав Вулетић из Удружења за гас сматра да је то логична последица договора између Турске и Русије односно "Гаспрома" јер је то повољније и за једну и за другу страну.

"Што се тиче овог нашег региона, мислим да је то лоше. Поготово лоше за ове земље које су имале транзит гаса за Турску, мислим на Румунију, Бугарску које су на неки начин имале користи од тога јер су имале транзитне таксе", додаје Вулетић.

Србија је међу земљама региона које су најугроженије јер немају алтернативни правац снабдевања. А због гасног споразума са Русијом има и додатни притисак из Енергетске заједнице која нашу земљу оптужује за нарушавање конкуренције јер руски гас, кажу, користи само на домаћем тржишту.

"Питање је на шта они ту мисле, колико Србија реално може да се укључи у гасно тржиште Европе. Да ли они мисле на гас који Србија добија преко Мађарске из Русије она објективно није конектована ни са једном земљом сем са Босном. Та Енергетска заједница лако дели лекције", сматра Ђукић.

Сви гасоводни пројекти у Европи су на дугом штапу. 2019. година није далеко и у случају да Руси обуставе испоруке преко Украјине, Србија и балканске земље могу да се ослоне само на европска складишта. Питање је хоће ли гаса, у том случају, бити довољно јер потражња расте.