Све мање школованих мајстора

За водоинсталатера већ неколико година нема заинтересованих. Ове године уписано је осам ученика који уче за тесара, четири за армирача, 14 за керамичара.

"Мој деда се бавио тесарско-столарским занимањем. Радећи са њим, свидео ми се тај занат", каже Иван Јокић, који се школује за тесара.

"Комшије су ми мајстори зидари, рођаци су ми завршили грађевинску школу",  рекао је Аљедини Адис, ученик образовног профила зидар.

Традицију је решио да настави и Лука Савић, који се школује за керамичара.

"После ћу да се бавим овим – да ли преко, да ли овде, то ћу да видим", каже Лука Савић.

Њихов наставник завршио је исту школу пре 40 година.

"Било је седам одељења зидара по 30 ученика и било је још седам-осам школа, а тад се градило пуном паром, Београд поготово", рекао је наставник практичне наставе Михајло Васиљевић.

У Грађевинској школи на Звездари 2008. године било је 1.000 ученика, а сада их је само 400.

"Да би неко отишао у иностранство, мора да има диплому зидара, тесара, армирача или молера. Међутим, код нас је очигледно да се ради и без тих диплома", каже директорка Грађевинске школе у Београду Драгана Радовановић.

"Данашње стање јесте такво да се појављују приучени радници који немају завршено школовање за оно што раде. Раде добро, али сам става да законска регулатива треба да буде крајње јасна и да морају да поседују дипломе као у свакој нормалној уређеној земљи", каже Срђан Опалић из Грађевинског предузећа "Ексинг БиП".

У потрази за зарадом, многи се силом прилика прихватају посла без довољно знања и искуства.

На многим градилиштима у Србији ради велики број нешколованих зидара. Последица је велики број повреда на раду. Наиме, 50 одсто свих повреда на раду дешава се управо у грађевинарству.

На градилиштима је више старијих мајстора.

"Поготово код ових тешких грађевинских послова, где се радило и по неким условима где је хладно, где је промаја... Јер велики број младих људи не само да бежи од грађевине него бежи из земље", рекао је електроинсталатер Живко Вујасин.

У иностранство све више одлазе и грађевински инжењери и архитекте.

"Многи кад заврше школовање одмах оду у иностранство, јер видимо да су тражени инжењери и архитекте у Норвешкој, Шведској и другим земљама, чак у последње време и у Немачкој, а главни узрок је смањење инвестиција", каже проф. Драгослав Шумарац са Грађевинског факултета у Београду.

Само Грађевински факултет у Београду уписује 450 студената годишње. Међутим, број лиценцираних инжењера сваке године је све мањи. Број лиценци за грађевинске инжењере мастере смањен је са 124 на 95, колико је издато прошле године.