Девизне штедише из бивших југословенских република остварују права

По пресуди Европског суда за људска права у Стразбуру, девизне штедише из бивших југословенских република полако остварују своја права. После оштећених штедиша Љубљанске банке, на реду су и штедише некадашњих српских банка – Инвест банке Сарајево и Тузла и Југобанке Сплит, чије ће дугове отплаћивати држава Србија.

Штедише тих банака од понедељка у Београду могу да подносе захтеве за исплату дуга. Право имају девизне штедише из бивших југослевенских република који су положили улоге до 27. априла 1992. године. Управа за јавни дуг саопштава да је рок за примање захтева годину и по дана, када ће почети исплата првих улога.

У саопштењу Mинистарства финансија наводи се да ће се дуг исплаћивати у десет полугодишњих рата почев од 31. августа 2018. године и то на сваких шест месеци.

Процена је да сума која је урачуната са каматама достиже 310 милиона евра, а да ће дуг бити исплаћен на основу закона усвојеног прошле године и препорука Суда за људска права у Стразбуру.

С обзиром на то да штедише Инвест банке Сарајево и Тузла и Југобанке Сплит не могу своје захтеве за исплату старе девизне штедње да подносе електронским путем, њих двадесетак је дошло, али нису хтели да говоре пред камерама.

У Сремској улици у Београду у Управи за јавни дуг од три до пет могли су да поднесу захтев. Међутим оно што није познато је колики је број клијената штедиша Југобанке и Инвест банке и да ли је држава могла боље да реагује 2005. године попут Љубљанске банке.

"Ми смо одлазили код гувернера Радована Јелашића и указивали на то да може да се откупи девизна штедња, међутим они су мислили да ако се банке отерају у стечај да неће бити у обавези да то врате, али гарант је била држава Србија а не те банке", каже председник Удружења старих девизних штедиша Радован Ђуричић.

Према речима оштећених штедиша у Босни и Херцеговини, Љубљанска банка их је и пре пресуде суда у Стразбуру охрабривала да превремено продају улоге уз попуст од најмање 20 одсто преко овлашћених агенција. То је правдала неизвесношћу исплате питања сукцесије имовине бивше СФРЈ и сл. Тако је дуг од 300 милиона марака откупљен за много мању суму.

Кад је реч о нерезидентима штедишама пропале Инвест банке они ће добити обвезнице али за сада се њима не може трговати на берзи.

"Тај облик неће бити згодан за трговање са нашим трговинским институцијама пошто је законом регулисано да су те обвезнице регулисане доносиоцу на име. Тако да ми не очекујемо неко званично трговање, могуће да ће бити дозвољен пренос тих обвезница али званичну информацију немамо", објашњава Бранислав Јоргић Јоргић брокер и секретар Удружења берзанских кућа.

Управа за јавни дуг по подношењу захтева дужна је да да одговор подносиоцу захтева у року од 120 дана. Право на исплату имају и наследници и заступници нерезидената.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи