Пред нама година штедње

Колико ће равноправно бити распоређена штедња биће јасније када буде готов предлог буџета за 2009. годину.

Што се Националног инвестиционог плана тиче, министарка за НИП Верица Калановић каже да је за њега планирано 47 милијарди динара и да ће више од половине тог новца бити усмерено у највеће пројекте, међу којима су коридор 10 и обилазница.

"Нацинални пројекти за 2009 су већ предвиђени за финансирање из потпуно реалних извора , који су чврсти, инвестиције из развојних банака, тако да то неће доћи у питање", тврди министарка за НИП.

После смањењења своје и плата најближих сарадника, Градоначелник Београда признаје да би даље снижавање плата челним људима градских јавних предузећа било демагогија, али од њих очекује да пословним резултатима у идућој години оправдају своја примања

"Њихове плате се неће смањивати али очекујем да се смање трошкови тих предузећа , очекујем рестриктивно прилагодјавање овој кризи, која ће нас све погодити,ако имамо јавна предузећа а она праве минусе онда нам она не требају, рекао је Ђилас.

Опозициона је позвала надлежне да саопште колико је радника последњих дана отпуштено и шта ће држава предузети да у кризи, заштити и њих, и домаће произвођаче.

Заменик председника Српске напредне странке Александар Вучић сматра да се у Србији не зна колико је озбиљна  криза која нам прети.

"Имали смо неозбиљне изјаве појединих политичара како на нас криза не утиче а данас видимо да нам је главни посао да молимо иностране министре финасија да нам не укидају бордер картице јер ако то ураде, пропаде нам цела привреда, рекао је Вучић.

Стручњаци оцењују, да је смањење накнада члановима управних одбора јавних предузећа добар али више декоративан потез, и да би држава пре свега морала да смањи сопствену администрацију.
Економиста, Данило Шуковић, каже, да се, када је усвајан буџет, јасно видело колики су трошкови поједених министарстава и колико поједини министри имају државних секретара и помоћника.

"Требало би да извршимо реструктуирање и приватизацију јавних предузећа и да њих натерају да буду ефикаснији и да мање троше," каже Шуковић.

Чињеница да је уплата доприноса у пензијски фонд, и сада нередовна, изненадила, како сазнајемо, и представнике ММФ-а. Чак 25 одсто доприноса месечно не стигне у касу фонда. По закону послодавац је дужан да допринос уплати чак иако не исплати плату раднику.